Kultura

Jasminka Petrović gostovala povodom Dana Dečjeg odeljenja Biblioteke

Sremska Mitrovica – Književnica Jasminka Petrović gostovala je u našem gradu povodom Dana Dečjeg odeljenja Biblioteke „Gligorije Vozarović”. Učenicima osnovnih škola predstavila je neke od svojih poznatih naslova.

Dečje odeljenje Biblioteke „Gligorije Vozarović” postoji i radi već 65 godina i svojim radom obuhvata decu predškolskog uzrasta i učenike osnovnih škola. Dan odeljenja obeležilo je radionicom sa osnovcima i promocijom književnih dela Jasminke Petrović, višestruko nagrađivane srpske spisateljice za decu i mlade.

Jasminka Petrović do sada je napisala više od trideset knjiga, neke su prevedene na više od trideset jezika, a neke od njih su dramatizovane u pozorištima za decu u zemlji i inostranstvu. Dva puta su se našle među 200 najboljih dečjih knjiga na svetu, godine 2016. roman Leto kada sam naučila da letim i 2017. kratki roman za početno čitanje Hoću kući. Ove godine u bioskopima je bio velik hit igrani film za decu i mlade Leto kada sam naučila da letim, prema njenom romanu.

O odnosu knjige i filma za Sirmijuminfo Jasminka Petrović kaže: „Film je snimljen u režiji Radivoja Andrića i po scenariju Ljubice Luković. Nekako je to sve išlo postepeno i prvo moje iznenađenje bilo je, kad je knjiga izašla, napisala sam je za uzrast sedmi, osmi razred i onda su prvo su krenuli da mi se javljaju stariji, baš dosta, kako to čitaju, posle gostujući po školama u nižim razredima, drugi, treći, četvrti isto su mi govorili da su je pročitali. Mene je iznenadilo to da je knjiga dobila i neke mnogo mlađe i mnogo starije čitaoce, onda se pojavila radio drama u Beogradu, pa radio drama u Zagrebu, Radio Hrvatska, pa se onda pojavila predstava, Patrik Lazić je režirao u koprodukciji sa Fakultetom dramskih umetnosti, to su radili studenti. Tako da se zapravo film spremao skoro pet, šest godina.”

Dvanaestogodišnja Sofija mašta o kampovanju sa ekipom. Ipak, primorana je da letovanje provede u trošnoj porodičnoj kući na Hvaru, sa svojom pomalo napornom bakom i luckastom baba-tetkom Luce. Sa novim prijateljstvima i avanturom, Sofija dobija svoje letovanje iz snova, ali i mnogo više nego što je mogla da izmašta.

Na pitanje našeg novinara da je li u filmu ostala sva antiratna poruka, kao i u knjizi, jer njena dela su uvek u neku ruku angažovana ali to ne škodi njihovoj estetici, odgovorila je da su očuvali sve ono što je i u knjizi bitno: „To su dva potpuno različita medija, ne može da se preslika sve zbog nekih filmskih pravila ali oni su zadržali atmosferu, likove, tu mirovnu pohvalu, mislim da je to najvažnije i tu neku vedrinu. Zato kad plačeš dok gledaš film, to su one suze koje pročišćavaju, one su katarzične i mislim da se svi kad izađemo iz bioskopa nekako osećamo za nijansu bolje.”

Njena prva knjiga, pripovetka Giga pravi more objavljena je 1996. godine, to je priča o drugarstvu. Kroz bezazlenu, veselu i maštovitu igru dva dečaka autorka iznosi svoje antiratne stavove. Deca ovu priču doživljavaju kao smešnu i zabavnu, a odraslima je tužna i dirljiva. Kako je rekla: „Ima anegdota vezana za nastanak ove knjige, moj sin, tada mali dečak, igra se u dvorištu sa svojim drugarom Gigom i kad bi se vratio kući, govorio je: ‘Mama, Giga i ja smo napravili more’, pa bi sutradan napravili planinu, sledećeg puta jezero… dok jednom nisam otišla iza zgrade i videla da su to u stvari tri drvceta koja su oni slagali. U vreme kada se na prostorima nekadašnje Jugoslavije vodio rat koji je doveo do raspada države, a oni su se igrali kao štodeca to i treba da rade, zato sam stalno razmišljala kako je to iz ugla deteta. Kad sam pisala o tome nisam stala ni na jednu stranu, u stvari stala sam na stranu dece, mene to zanima i time se bavim i to to je negde moje interesovanje.”

Čestitala je Dan našem Odeljenju za decu i istakla da smatra da su biblioteke mesta gde se deca zaista uvažavaju i poštuju, da su one svetionici kulture. Biblioteke i bibliotekari nemaju nikakav suštinski interes, nego imaju želju da kod dece probude ljubav prema čitanju i to rade sa velikom ljubavlju i to se oseća.

Za knjigu Leto kada sam naučila da letim Jasminka Petrović dobila je 2016, godine brojne nagrade među kojima: Neven, Mali princ, Dositejevo pero, Srebrno Gašino pero i druge, i njena druga dela takođe su nagrađivana. O nagradama kaže da ih u početku pisac priželjkuje, kasnije je sve to zaista i manje važno ali smatra da su ipak bitne: „Kad je nagrađen, pisac je u mogućnosti da priča o stvaralaštvu za decu jer je dečja kultura, nekako kod nas, osim pojedinaca, uglavnom na nacionalnom nivou ispod radara. Putujući po Srbiji stalno srećem divnu decu, divne bibliotekare, divne učitelje i roditelje i mislim da je šteta da u medijima nema više tih priča. Što se mene tiče, svake vesti bi trebali da počnu sa nekim događajem iz dečjeg sveta, a ima ih mnogo, kaže Jasminka Petrović za Sirmijuminfo.

Dečje odeljenje Biblioteke „Gligorije Vozarović” ima fond od 46.631 knjige, među kojima su veoma čitana dela upravo ove autorke i oko 9000 slikovnica u slobodnom pristupu gde deca mogu sama da biraju knjige. Obeležavanje Dana odeljenja biće završeno u subotu, 28. maja kada će biti održana radionica, pod nazivom „Od A do Š” i to uz rođendansku tortu.

Najava događaja

07decCelodnevni dogadjaj10Program događaja u Muzeju Srema u prvoj polovini decembra 2022. godine

08dec20:0021:00"Dejt" - monodrama Sandre Silađev u Pozorištu 8. decembra

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
116.9306117.2824117.6342