Projekcije filmova emituju se od 18 časova u Svečanoj sali Muzeja Srema, Vuka Karadžića br. 3

Ponedeljak 05.12.2022.

Vučedolska jarebica – Vučedol partridge

Režija: Darko Puharić, Hrvatska 2021. Trajanje 50 minuta

Ptica je otkopana na kultnom mestu arheološkog lokaliteta Vučedol 1938. godine i predstavlja jarebicu, a stara je oko 5000 godina. Jarebica je pronađena ukopana pred ulazom u tzv. Megaron livača bakra, kako jeovaj objekt nazvao nemački arheolog Robert Rudolf Schmidt koji je 1938. vodioistraživanja na Vučedolu. Prostor tih istraživanja je odvojen od ostatka naselja te mu je bilo teško i pristupati, a razlog je bio po život opasni livački zanat koji je samo livačima dopuštao pristup. U njegovom središtu pronađena je 1938. god. jedna velika kuća, možda i najveća kuća vučedolske kulture u kojoj su pronađene dve peći za livanje, pronađeni su ostaci kalupa i ostaci bakra – Megaron. Dve različite peći označavaju razvojni proces od topljenja rude do topljenja metala. Megaron je ujedno bio i kultno mesto u kojemu se odavala počast tom zanimanju, ali i novom božanstvu koje im je pomoglo gospodariti vatrom. Upravo je grčko-rimska mitologija nastojala objasniti ove civilizacijske tehnološke domete vezane uz livanje i menjanje strukture prirode koju je livač stvarao. Mnogi posle zabeženi mitovi govore o bogu kovaču, majstoru kovačkoga umeća koji kuje oružje bogovima i junacima. Grčka mitologija sačuvala je spomen na te davne metalurge. Govorimo o liku boga Hefesta kao boga kovača. Nalazimo i spomen jednog mita koji je povezan upravo s Kolhidom. Hefest je sa svojim znanjima bio od pomoći ljudima koji se bave metalurgijom. Hefest, gospodar vatre i kovanja, u skupu je velikih olimpskih bogova. Ono što je svakako ključno za vučedolsku kulturu jeste metalurgija. Upravo se iz toga razloga kultura snažno proširila na gotovo cielu središnju i jugoistočnu Evropu. Pažljiva analiza novih naselja pokazuje da su zauzeli sva područja s ležištima bakra. 

Otkrili smo novi rimski logor u selu Kremna

Režija: Fondacija Neozoik, Srbija 2021. Trajanje: 34’

Predstavljamo vam Arheološki žurnal Fondacije Neozoik. Video je projekat zabavno-edukativnog karaktera i namenjen je svima! Cilj nam je upoznavanje šire javnosti sa aktuelnim vestima iz arheologije u zemlji i svetu. Ekipa arheologa istražila je okolinu Kremne nadajući se da će naći i tragove naselja majstora, zanatlija i porodica vojnika koje su pratile vojske. Odgovaramo vam na pitanje kako to arheolozi nalaze nove lokalitete!

Utorak  06.12.2022.

Felix

Režija: Dejan Đusić Srbija 2020. Trajanje: 31’

Akademik Dragoslav Srejović, priznat i cenjen kao jedan od najvećih arheologa 20. veka, ostavio je neizbrisiv trag na polju arheološke nauke i tumačenja porekla umetnosti. Istraživač i naučnik širokih interesovanja, ogromnog znanja, izvanredne intuicije, vrsni intelektualac, Srejović je svojim radom i otkrićima iz temelja pomerio granice saznanja i shvatanja o praistoriji i kasnoantičkom dobu, naročito na tlu Balkana.

Krasnо́v

Režija: Alekseй Burьґkin, Rusija 2018. Trajanje: 37’

U talasu ruskih emigranata koji su svoju domovinu napustili nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, emigrira 1919. godine u Galipolje i na Maltu, a zatim na poziv uprave Saveza ruskih inženjera i tehničara u Kraljevini SHS posle trideset godina plodnog rada, dolazi u Beograd 1922. godine. Krasnov se vrlo brzo uključio u savremene tokove srpske arhitekture, zaposlio se u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina, gde je radio u zvanju kontraktualnog inženjera, građevinskog inspektora i rukovodioca Odseka za monumentalne građevine i spomenike, ispoljavajući svoje visoko stvaralačko umeće i koristeći ga za izgradnju prestonice svoje nove domovine, koja ga je svesrdno prihvatila, i ubrzo postaje cenjeni državni i dvorski arhitekta. U periodu od 1923. do 1939. godine radio je na projektovanju, građenju, dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja, mnogobrojnih profanih zgrada, crkva i spomen – obeležja, bavio se slikarstvom i dizajniranjem nameštaja. Autorskim tretmanom heraldičke dekoracije na fasadama svojih objekata obeležio je čitavo jedno razdoblje srpske arhitekture.

Ostrvo Vjoži – slovenska predstraža u Kostromskoj zemlji 

Ostrov Vёži – slavяnskiй forpost v Kostromskoй zemle

Režija: Denis Moщenko, Anastasiя Fišer, Rusija 2018. Trajanje: 13’

Istorija bogatstva ruskog sela. Na ostrvu Veža u Kostromskoj oblasti otkriveni su jedinstveni arheološki nalazi. Teritorija drevne granice nekim čudom nije bila poplavljena tokom stvaranja rezervoara Gorki. Aktuelnu ekspediciju na ostrvo Veža organizovalo je Rusko geografsko društvo o trošku predsedničke dotacije. Šta su arheolozi pronašli?

Istorijski pejzaž okolina Galičkog jezera

Istoričeskiй landšaft okrugi Galičskogo ozera

Režija: Rusija 2020. Trajanje: 15’

Kostromski arheolozi nastavljaju da proučavaju Galičko jezero. Tokom leta ekspedicije su se odvijale na naselju Unoroz i naselju Voznesenskoe

U utorak 6. decembra, u Pozorištu „Dobrica Mikutinović”, sa početkom u 20 sati, biće odigrana pozorišna predstava „San o Mileni”. Cena ulaznice je 600 dinara (pretprodaja), 800 dinara (pre predstave).

Predstava „San o Mileni” nastala je iz dokumentarnog istraživanja biografije slikarke. Dramaturšku matricu predstave čine pisma, dokumenta, kritike, dnevnički zapisi, analitički tekstovi. Definiše najvažnije životne događaje Milene Pavlović Barili prelamajući je kroz prizmu njenih remek dela – zato predstava govori o Mileni jezikom simbola njene umetnosti. Video-rad formulisan je tako da pokriva pregršt likovnih reprodukcija, te skenova dokumenata i pisama umetnice.

U predstavi igraju: Tijana Višković, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Aleksandra Veljković i Miodrag Kovačević.

Na Velikoj sceni sremskomitrovačkog Pozorišta “Dobrica Milutinović” u četvrtak, 8. decembra sa početkom od 20 sati biće odigrana predstava “Dejt” – autorska monodrama Sandre Silađev.

U ovoj predstavi Sandra Silađev nalazi se u ulozi sredovečne gospođe i samohrane majke Olivere Živković, koja je izašla na zakazani ljubavni sastanak, ali njen “dejt”se ne pojavljuje. Olivera, dakle, čeka, ali je  veliko pitanje: koga i šta?

Publika će biti u prilici da prati tok Oliverinih misli ali i da pomogne u odgovorima na neka od ovih pitanja tokom specijalnog epiloga. 

Cena ulaznice za predstavu “Dejt” iznosi 1200 dinara. Sve informacije i rezervacije ulaznica mogu se dobiti na broj telefona: 022-615-115.