MARTINCI – Tradicionalna božićna povorka konjanika, poznata kao „teranje” ili „vijanje” Božića organizovana je u Martnicima. Jahanjem konja kroz selo, pevajući „Roždestvo Hristovo” konjanici čestitaju praznik i simbolično pronose glas o rođenju Isusa Hrista.

Meštani Martinaca verni su tradiciji, trećeg dana najradosnijeg hrišćanskog praznika, Hristovog rođenja, izveli su običaj teranja Božića. Povorka je počela, kako običaj nalaže osveštavanjem ispred mesnog crkvenog hrama. Konjanici su krenuli iz centra sela, kaskali ulicama, posećivali svoje najbliže, gde su uvek rado dočekani.

„Ovo je vrlo stari običaj koji se i danas neguje u mnogim selima, u Sremu. Naučio sam od mog oca o ovom običaju, zvali su ga Krdža, tako i mene zovu. Ceo život imamo konje, kad su došli traktori, prekinuli smo sa ovim, ali smo opet vratili tradiciju. Momci i tek oženjeni muškarci oblače svečana odela, isteruju konje, njih ogrću ćilimom, okite peškirima i praporcima, a onda pevajući uzjašu konje i kaskaju ulicama. Posećuju kuće gde ima devojaka za udaju ili svojih rođaka, gde god su širom otvorene kapije, kako bi ušli i doneli vesele praznične želje,” rekao je Đorđe Maricki, učesnik teranja Božića.

Teranje Božića, odnosno vijanje Božića stari je običaj koji se praktikuje u sremskim selima, danas u nešto izmenjenom obliku. Konjanici čestitaju praznik i svraćaju u kuće čije su kapije otvorene, kod rodbine, a sad već nekoliko godina u povorci jašu i devojke. Domaćini ih radosno dočekuju, uz posluženje, vino, rakiju i razne đakonije, a često ih i daruju.

Branko Kosanović član Udruženja knjičkog kluba iz Martinaca kaže: „Gledamo da očuvamo ovu tradiciju u selu što duže. U udruženju nas ima oko 15 meštana, koji imamo konje, idemo i po drugim mestima, a meštani drugih sela dolaze kod nas. Inače sam Nemanjin tata i on je ljubitelj konja i ovo zbog njega radim. Konje sam zavoleo još od malih nogu, kroz život nisam bio u mogućnosti da to sebi priuštim, tek, evo poslednjih pet godina smo ih uzeli, nadamo se da ćemo ih imati dok smo živi. Ranije je svaka kuća imala konje, moj deda ih je imao, a sad konje gajimo samo iz ljubavi i rekreacije.”

Tradiciju nastavlju mlađi, među njima je Nemanja Kosanović koji učestvuje već dve godine u ovoj manifestaciji. Ima dva konja o kojima brine, slušao je često od starijih o ovim običajima zbog čega je odlučio da se uključi i planira da nastavi sa ovom tradicijom.

Ovo je lepo podsećanje na neka stara vremena i na običaje kako se nekad proslavljao Božić. Koliko je naše podneblje bogato raznolikim običajima svedoči i narodna izreka: Koliko sela toliko i adeta, tako se i ovaj običaj teranja Božića, odnosno vijanja Božića, razlikuje od mesta do mesta. U Martincima se održava trećeg dana, u nekim okolnim mestima drugog dana Božića, a zajedničko im je proslavljanje najradosnijeg hrišćanskog praznika uz najlepše želje.