Obeleženo pola veka rada Galerije „Lazar Vozarević”

SREMSKA MITROVICA – Grad Sremska Mitrovica i Galerija „Lazar Vozarević” obeležili su velik jubilej, 50 godina rada ove ustanove kulture, najvećeg legata Lazara Vozarevića.

Galerija „Lazar Vozarević” obeležava 50 godina postojanja i rada. Otvorena je 1973. godine, zahvaljujući otkupu 61 slike i 21 crteža rođenog Mitrovčanina, Lazara Vozarevića. Ova ustanova čuva dragoceno kulturno nasleđe i marljivo se trudi da ga prenese na sadašnje i buduće generacije.

Ova godišnjica nije samo važna za naš grad, nego za kompletnu muzeologiju naše zemlje, istakla je Marija Vuruna, v.d. direktor Galerije „Lazar Vozarević” i dodala: „Danas obeležavamo pola veka od kako je prvi put legat Lazara Vozarevića prikazan u Sremskoj Mitrovici i od kako galerija koja nosi njegovo ime, postoji kao samostalna ustanova. Kao deo mnogih aktivnosti obeležavanja jubileja Galerije, postavljena je originalna izložba, identična onoj sa otvaranja Galerije, kako su je postavili Lazar Trifunović i Đorđe Panić. Otvaranje smo zamislili kao mali put kroz prošlost, sadašnjost i budućnost. Prvi naš dugoočekivani plan jeste izdavanje monografije o Lazaru Vozareviću, to je neka nedosanjana želja svih ovih godina ili decenija, sa sigurnošću mogu da najavim izlazak monografije za sledeću godinu. To je prvi zadatak za budućnost, krenuli smo sa nekim novim materijalima, sa nekim novim prezentacijama, svi mogu da ih pogledaju, biće deo stalne postavke, multimedijalni prikazi Lazarevih slika. Dalje, pred nama je edukacija i neke nove izložbe.”

Ukazala je na jedinstvenost te ustanove, koja se ogleda i u tome što veći deo kolekcije čine pokloni i zaveštanja, naravno i dela nabavljena kupovinom, ali sva uobličena u zbirke od kojih je svakako najzančajnija ova po kojoj nosi ime.

Viši kustos Muzeja Jugoslavije Ana Panić, istoričarka umetnosti i kćerka prvog direktora mitrovačke Galerije, Đorđa Panića, navodi kako je njen otac bio autor prve postavke u ovoj ustanovi: „Lazar Trifunović je pozvao mog tatu, koji je kod njega i diplomirao, kad je Galerija osnovana da bude direktor, tako da su zajedno radili na njenom uobličavanju, osnivanju i otvaranju. Tako je počeo tridesetogodišnji put mog tate sa Mitrovicom koji je bio veoma uspešan. Učinio je mnogo na pozicioniranju Galerije u oblasti izalagačke umetnosti, ne samo u Vojvodini, Srbiji, nego i u Jugoslaviji. Galeija je imala vrlo živ umetnički život toliko dugo i drago mi je što je na njenom čelu ponovo neko ko je istoričar umetnosti. Slike su sređene, konzervirane, prostor je obnovljen, vraćaju se dani slave galerije.”

Nakon restauracije, umetnička dela Lazara Vozarevića žive svoj novi život, približavajući uglednu prošlost današnjici i stvarajući uslove za bolju sutrašnjicu. Brojne i raznovrsne izložbe, kvalitetna stalna postavka i druga svakodnevna dešavanja, čine ovaj hram kulture omiljenim mestom ljubitelja umetnosti i posetilaca, ne samo iz našeg grada.

Prof. dr Jerko Denegri profesor na Filozofskom fakultetu za predmet istorija umetnosti kaže: „Uvek je izuzetno značajno videti ovu kolekciju Lazara Vozarevića, nisam ga lično pozanavao ali viđao sam ga, sretali smo se. Lazar Vozarević je jedna od vrhunskih ličnosti srpske umetnosti druge polovine 20. veka, u nekoliko velikih faza, u ovoj početnoj figurativnoj i posle apstraktnoj, član je fenomena beogradskog enformela, profesor na akademiji, dakle jedna prvorazredna osoba u srpskoj umetnosti posle Drugog svetskog rata, a ova ustanova čuva njegova remek-dela, njegovu dokumentaciju, tako da je uvek zanimljivo i važno videti kako ova ustanova čuva to njegovo nasleđe.”

Na izložbi je prvi put u našoj zemlji predstavljen i projekat virtuelne restauracije jednog Lazarevog dela. Ovaj pionirski, eksperimentalni projekat donosi brojne novine u restauratorsku praksu, a posetiocima je zanimljiva svetlosna komora, koja postaje sastavni deo legata. Takođe izložbu čine i film o Lazaru Vozareviću, kao i multimedijalno delo mladog umetnika Valentina Tjutereva.