Izložba „Vojna granica u Sremu - kultura sećanja”

SREMSKA MITROVICA – Izložba „Vojna granica u Sremu – kultura sećanja” autora prof. dr Nenada Ninkovića, Adrijane Škorić, Tatjane Jesretić i Gorane Lemajić otvorena je u Carskoj palati, u organizaciji SUBNOR-a MZ „Laćarak”, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Otvaranju je prisustvovala gradonačelnica Svetlana Milovanović sa saradnicima i gostima. Izložba je upriličena u sklopu obeležavanja godišnjice oslobođenja Sremske Mitrovice prvog novembra i povodom 150 godina od razvojačenja Vojne granice.

Dejan Umetić zamenik predsednika SUBNOR-a Mesne zajednice „Laćarak”, u ime orgnizatora je rekao: „U planu naše organizacije je i obeležavanje Novembarskih dana tj. Dana oslobođenja Sremske Mitrovice kako u Prvom, tako i u Drugom svetskom ratu. Mi smo ovaj značajan datum iskoristili i da u okviru njega obeležimo i 150 godina od početka razvojačenja Vojne granice u Sremu ovom velelepnom izložbom koju je finansijski podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije. Izložba će biti otvorena do petka u Vizitorskom centru Carske palate. Postavku je radio tim autora Zavoda za zaštitu spomenik kulture Sremska Mitrovica, a na čelu tima je bio prof. dr Nenad Ninković. Ovim i pokušavamo da negujemo kulturu sećanja, ne samo na Prvi, Drugi svetski rat nego i na neku stariju našu ratničku prošlost, pogotovu prošlost Srema, to je Vojna granica. Izložba sadrži maketu čardaka što je veoma zanimljivo, fotografije sadašnjeg stanja nekih autentičnih zgrada, zatim arhivska dokumenta, arhivske slike i mape.”

Kultura sećanja je uvek postojala kao takva, samo je menjala svoje oblike i značaj, ljudi su se uvek sećali. Potreba da se nešto pamti i definiše kao sećanje oduvek je pratila čoveka, a sećanje na prošlost i njegovo negovanje osnovni je zadatak jednog naroda u njegovom vremenu postojanja. Kultura sećanja kao nauka podrazumeva povezanost sećanja, identiteta i stvaranja tradicije.

Dr Nenad Ninković vanredni profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kao autor izložbe kaže: „Srem ima dugu graničarsku istoriju od samog početka 18. veka, pa sve do predzadnje decenije 19. veka. Mitrovica je gotovo vekipo bila sedište čuvenog Petrovaradinskog puka iako je on nosio ime po Petrovaradinu, sedište nije bilo u toj tvrđavi, nego ovde u našem gradu i mi smo upravo na ovom mestu okruženi upravnim zgradama tog puka koji se proslavio kao i drugi graničarski pukovi u mnogim ratovima koje je Habzburška monarhija vodila, posebno krajem 18. i početkom 19. veka, ratovali su protiv Napoleona i to je predstavljeno na jednom delu današnje izložbe. U drugom delu predstavljeni su vojnograničarski objekti u samom gradu ili u Sremu koji su sačuvani do danas i to je većina objekata koji se nalaze danas u centru Sremske Mitrovice, koji su služili u graničarske svrhe, bilo kao ograničarski sud, uprava, sedište puka, stanovi pukovnika i ađutana. Pokušali smo da dočaramo taj element graničarske istorije Srema.”

Pored prof. dr Nenada Ninkovića, istoričara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, autori izložbe iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica su: Adrijana Škorić, arhitekta, konzervator savetnik, Tatjana Jesretić istoričar umetnosti, viši konzervator i Gorana Lemajić istoričar i viši konzervator.

U programu otvaranja učestvovali su Jasna Arbanas, Dušica Pejkić, Sandra Štetina i Filip Pronek. U muzičkom delu nastupili su Pero Vujović, guslar, prof. Edi Tajm, gajdaš, Hor „Irida” pod upravom prof. Aleksandre Garunović.