SREMSKA MITROVICA – Grad je bio domaćin Prve regionalne kolonije pustovanja vune, u okviru projekta „Zajedno za kulturni turizam – prekogranična saradnja za bolji društveno-ekonomski razvoj i očuvanje tradicionalnog zanatstva”. Koloniju u Carskoj plati posetili su potpredsednica Vlade, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture Maja Gojković, kao i predstavnici diplomatske zajednice i lokalne samouprave.

Cilj projekta je osnaživanje žena koje izrađuju rukotvorine i afirmacija nasleđa kroz osmišljavanje i plasman zajedničkog proizvoda. Tokom trajanja Prve regionalne kolonije pustovanja vune upriličen je Diplomatski dan.

Prisutne je pozdravila gradonačelnica Svetlana Milovanović, a kako je tim povodom rekla, od velike je važnosti negovanje starih zanata, udruženja. Istakla je: „Veoma je važno da prepoznamo i negujemo ovakve projekte kao vid osnaživanja i afirmacije žena da svoje proizvode plasiraju na šire tržište. Članice mitrovačkog udruženja „Zlatno runo Sirmijuma” su veoma aktivne i učestvuju na svim gradskim manifestacijama, radionicama, kao i šire. Njihovi proizvodi su naširoko poznati i prepoznatljivi, a lokalna samouprava se trudi da ih podrži i osnaži.”

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Etno mrežom i BH Crafts, u okviru Programa prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine. Učestvuju žene koje se bave pustovanjem i žele da očuvaju tradiciju i regionalnu saradnju u cilju stvaranja zajedničkih rukotvorina sa etno motivima pograničnog podneblja.

Potpredsednica Vlade i ministarka Srbije Maja Gojković naglasila je da ova kolonija u našem gradu predstavlja potvrdu da kultura zaista predstavlja najsnažniju sponu među pojedincima i društvima i da je zajedno sa turizmom, važna privredna grana. „Vešte i vredne ruke stvaraju prelepa, istinska umetnička dela inspirisana tradicijom veoma zahtevnim i nimalo jednostavnim drevnim tehnikama. Svojevrsni omaž narodnom stvaralaštvu, kolonija je i snažan podsticaj osnaživanju žena, prevashodno unapređenju ekonomskog položaja žena u seoskim područijima jer će mnogi primerci ove radinosti imati priliku da budu predstavljeni ne samo ovde, već i mnogo šire, u Evropi i svetu i na taj način širiti i predstavljati bogatstvo, lepotu i raskoš narodne radinosti i našeg stvaralaštva,” ukazala je ministarka Gojković.

Maja Gojković čestitala je organizatorima na uspehu, uz želju da kolonija u Sremskoj Mitrovici preraste u tradiciju okupljajući sve veći broj učesnica kao snažan impuls podsticanju zapošljavanja i prvih koraka ka preduzetništvu žena svih generacija iz seoskih i gradskih područja.

Prema njenim rečima, uprkos sklonosti novim trendovima, sve većoj fasciniranosti tenološkim napretkom i digitalnim sadržajima, ne smemo nikada da zaboravimo na važnost očuvanja naših korena i kulturnog nasleđa koje je identitet jednog naroda i svake države. Očuvanje kulturnog nasleđa jedan je od prioriteta kulturne politike Republike Srbije.

Dajana Savićević predsednica Udruženja „Zlatno runo Sirmijuma” iz Sremske Mitrovice rekla je: „Naše udruženje se bavi isključivo pustovanjem vune, to je jedan od najstarijih zanata, smatra se da je nastao i pre tkanja. Sam proces pustovanja vune je obrada specijalnim iglama koje na sebi imaju krljušti i bockanjem vune je spajaju, povezuju i tako nastaje proizvod, određene i čvrstine i oblika. Postoji i druga tehnika pustovanja to je mokro pustovanje, radi se vodom, sapunom i vunom, tako da se vuna bukvalno prerađuje toplom vodom, skupi se na određeni nivo, tako se najčešće prave zepe i podmetači, tako da se oni ne mogu ni uništiti, ni skupiti. Proizvodi koji se izrađuju ovde su autentični i veoma upečatljivi, tako da će upotpuniti turističku ponudu našeg grada kao suveniri jer su izrađeni pre svega tehnikom pustovanja vune sa motivima koji predstavljaju naš grad carski Sirmijum.”

Violeta Jovanović, direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže predstavila je mrežu žena rekaviši da je to strukovno udruženje koje okuplja po principu saveza zanatskih udruženja širom Srbije. Etno mreža je omogućava da se žene radno osposobe i osnaže i da nakon godina nezaposlenosti, izgrade veštine izrade rukotvorina i tako sebi stvore kreativan posao iz kojeg ostvaruju prihod. Značaj ove kolonije vidi i u vraćanju statusa rukotvorinama kao nosiocima našeg identiteta i ženama kao čuvarkama kulturnog nasleđa.