Poruke mira s obeležavanja godišnjice Bitke na Legetu

Leget – Prigodnom manifestacijom obeleženo je 109 godina od Bitke na Legetu i odata počast palim borcima. Bitka se odigrala u Prvom svetskom ratu i to je najtragičnija bitka u svim našim oslobodilačkim ratovima i prva srpska rečna plava grobnica. Legetskom bitkom je prvi put, posle Ticanove bune i formiranja Srpske Vojvodine, srpski narod učinio značajan napor za svoje oslobođenje i ujedinjenje sa maticom.

Molitvenim pomenom stradalim vojnicima koji su služili sveštenici Srpske pravoslavne crkve i uputili poruku mira i polaganjem venaca kraj spomen-obeležja na polju Leget, u blizini Sremske Mitrovice obeležena je godišnjica Bitke na Legetu. Borba se odigravala u okviru velike akcije Vojske Kraljevine Srbije pod nazivom Sremska operacija, od petog do sedmog septembra 1914. godine.

U znak sećanja na borce stradale na Legetu u ime Grada Sremska Mitrovica cveće je položio Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport, i tom prilikom rekao: „Današnji događaj je odrednica svih nas i on definiše i stanje u društvu i sve nas, to je ogledalo nas samih, koliko se vraćamo unazad koliko smo svesni svoje prošlost i svojih ljudi koji su ovde nevini poginuli. Današnja manifestacija je hipoteka prošlosti, zalog budućnosti za sve generacije koji dolaze. Ovde je pre sto devet godina izginuo veliki broj ljudi, dali su svoje živote za otadžbinu. Mi se danas sećamo tih događaja, ne smemo zaboraviti te ljude, ne smemo zaboraviti te događaje, danas je ovde domaćin Grad Sremska Mitrovica zajedno sa Mesnom zajednicom „Šašinci” i gostima iz Velike Drenove, zahvaljujem se svim ljudima koji su danas izdvojili dan da se upravo osetimo tih događaja i da time utemeljimo neki dalji put generacijama koje dolaze.”

Prelazak Timočke divizije preko Save, pre 109 godina otvorio je novo poglavlje u Velikom ratu i bez obzira na poraz koji su vojnici iz sastava 13. puka „Hajduk Veljko Petrović” doživeli, najavio veliku pobedu koja je samo četiri godine kasnije krunisana slobodom i jedinstvom u kojem živimo i danas.

Boris Radić iz sela Velika Drenova u opštini Trstenik seća se svojih predaka: „Ovde smo već dugi niz godina unazad, dovodimo već i mlađe naraštaje da uspostavimo kontinuitet negovanja sećanja na veliko stradanje naših predaka koji su u sastavu Timočke divizije postradali 6. septembra 1914. godine. Iz našeg sela koje je tada brojalo oko 2500 stanovnika, njih 70 se nije vratilo. To nas obavezuje da taj događaj, to veliko stradanje pamtimo, kao i mnogo puta do sada što su činili Srbi u našoj slavnoj, svetosavskoj i svetolazarevskoj istoriji da nam i ta krv naših predaka koja je na ovoj poljani ostala, bude zavet koji će nas obavezati da negujemo njihova stremljenja, njihove ideje za koje su oni život dali. To je da uvek ostanemo na toj nacionalnoj, duhovnoj vertikali koja je potekla od Svetog Save, Svetog Simeona, preko svih svetih Nemanjića, do svetih kosovskih stradalnika na čelu sa svetim Knezom Lazarom, preko naših vojskovođa u ustancima 19. veka do stvaranja moderne srpske države, pa sve do današnjih dana. Još jedan veliki zavet koji su nam ostavili je da nikada ne zaboravimo da su oni živote ostavili ovde i da ova sveta srpska zemlja i čitava srpska Vojvodina nikada više ne budu tuđe, da to uvek ostane zemlja Srba i ostalih bratskih naroda koji sa Srbima ovde vekovima žive.”

Vence i cveće položili su i predstavnici Vojske Srbije, Saveza potomaka ratnika Srbije, Podružnice Društva negovanja tradicije oslobodilačkih ratova od 1918. Sremske Mitrovice, Gradskog odbora SUBNOR-a Sremska Mitrovica, Opštinskog odbora SUBNOR-a Ruma, Mesne zajednice „Velike Drenove” i Mesne zajednice „Šašinci”, predstavnici udruženja koja neguju kulturu sećanja.

Simboličnim bacanjem venca u reku Savu, na mestu velikog stradanja, u čast boraca Legetske bitke šalje se poruka mira, kako se ovakvi događaji više nikada i nigde ne bi dogodili.

Timočka divizija Prvog poziva imala je taktički cilj – forsiranje reke Save, da bi se brzom akcijom zadržale neprijateljske vojne jedinice. Najveći teret prelaza preko Save kod Čevrntije izneo je 13. puk „Hajduk Veljko”, kao i delovi 14. i 15. puka.

Divizija je ispunila svoj zadatak zbog kojeg je krenula preko Save da omete neprijatelja i omogući Prvoj armiji nesmetane akcije, ali vojnički ona je doživela težak poraz i stradanje: oko 2000 poginulih, nestalih ili onih koje je odnela reka Sava, i oko 5000 zarobljenih i sprovedenih u austrougarske logore.

Manifestacija je zaokružena i umetničkim programom, dramskim i muzičkim nastupima i izvođenjem prigodnih pesama Hora „Irida” pod rukovodstvom Aleksandre Garunović.