MARTINCI – Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica je danas 29. septembra povodom obeležavanja Svetskog dana srca u saradnji sa Domom zdravlja organizovao Bazar zdravlja u selu Martinci, gde su meštani imali priliku da provere zdravstveno stanje (nivo krvnog pritiska, holesterol i šećer u krvi), a svi oni sa ustanovljenim kardiovaskularnim rizikom upućeni su na EKG dijagnostiku kod lekara u seosku ambulantu. Svaki meštanin imao je priliku da porazgovara sa zdravstvenim radnicima i dobije savet kako da utiče na faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su ubica broj jedan u svetu, uzrokujući preko 20,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Ishemijske bolesti srca (npr. srčani udar) i cerebrovaskularne bolesti ( npr. moždani udar) su uzrok 85% smrtnosti u grupi KVB, a uglavnom pogađaju zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, tokom 2022. godine u Srbiji je od bolesti srca i krvnih sudova umrlo preko 51 000 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (54,1%) u odnosu na muškarce (45,9%) umirale od ove grupe bolesti. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, sa učešćem od 36,5%, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.

Preko 70% svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udara.

Znaci i simptomi srčanog udara:

1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)

2. Otežano disanje praćeno kratkim dahom

3. Malaksalost, muka, povraćanje

4. Uznemirenost.

Znaci i simptomi moždanog udara:

1. Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela

2. Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežan ili nerazgovetni govor

3. Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)

4. Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije

5. Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka

6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.

U nastanku kardiovaskularnih bolesti veliku ulogu imaju tzv. promenljivi faktori rizika, kao što su nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, povišen krvni pritisak i povišene masnoće u krvi. Naročito je važno napomenuti da se promenom ponašanja i odabirom zdravih stilova života, na većinu faktora rizika može uticati i smanjiti rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, poboljšati kvalitet i dužina života.