Pčelarski dan lipe u našem gradu

Sremska Mitrovica – Manifestacija „Pčelarski dan lipe 2023” održana u našem gradu, obuhvatila je savetovanje pčelara u Gradskoj kući i boravak na terenu, na Fruškoj gori. Manifestaciju organizuje Savez pčelarskih organizacija Vojvodine, u saradnji sa pčelarima Srema i Sremske Mitrovice uz podršku Grada Sremska Mitrovica. Skupu su, pored predstavnika domaćih pčelarskih udruženja, prisustvovali gosti iz Rumunije i Hrvatske.

Pčelarstvo kao sve bitnija grana poljoprivrede u poslednjih 10 godina intenzivno se razvija. Među aktivnostima koje se preduzimju u cilju razvoja pčelarstva su i ovakve manifestacije.  „Pčelarski dan lipe” u našem gradu podržala je i lokalna samouprava.

Vladimir Nastović, načelnik Gradske uprave za poljoprivredu rekao je da naš Grad u saradnji sa naučnim institucijama i strukovnim organizacijama podržava ovakav vid razmene znanja i iskustava: „Grad Sremska Mitrovica ima priliku i čast da ugosti pčelare sa teritorije Pokrajine Vojvodine, ovo je njihov redovan sastanak tzv. Dani lipe, sa gostima iz inostranstva, tu su predstavnici Rumunije i predstavnici Hrvatske. Proizvodnja meda takođe zavisi od vremenskih prilika, vidimo da je ova godina prilično teška, tako da se svi susrećemo sa problemima i očekujemo da kroz razmenu iskustva, možda čak unapredimo ili eliminišemo neke negativne posledice i u proizvodnji u pčelarstvu.”

Gotovo 10 godina pčelari se okupljaju na raznim manifestacijama, a Srem je predodređen za „Pčelarski dan lipe” zbog velikih površina lipovih šuma na  Fruškoj gori. To je, zapravo, i vid reklame, kažu organizatori, za fruškogorski lipov med, za ono što Srem, jedini u Srbiji može da pruži, na ovaj način.

Trenutno, pčelarima je veoma bitna razmena iskustva, navodi Saša Čolak iz Kikinde predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, pošto je ova godina specifična po klimatskim uslovima i pratećim problemima koji se dešavaju pčelarstvu, poput gladi i dodaje da će sad, cvetnjem lipe, stvari krenuti nabolje. Analizirajući uslove bitne za ovu granu privrede govorio je i o modernim načinima tretmana komaraca: „Napokon se, u Kikindi u aviotretmanima više ne koriste insekticidi, nego se radi larvicidima, kako bi se smanjili problemi na koje možemo da utičemo. Uvek postoje odgovarajuća sredstva, način i vreme za upotrebu pesticida u poljoprivredi, da bi se izbegle posledice kakve je ove godine nažalost pretrpeo Šid i okolina Rume. Pčelari traže samo poštovanje zakona koji jasno kaže da je zabranjeno korišćenje sredstava škodljivih za pčele, u toku cvetanja poljoprivredne kulture. Najviše treba da se apostrofira priča o edukaciji paora.”

Stanovnici našeg kraja oduvek su bili pčelari, Društvo pčelara „Jovan Živanović” u našem gradu radi još od, 1949. godine, a pre toga su postojale pčelarske zadruge. U našem gradu poklanja se velika pažnja i obrazovanju pčelara, a ove godine, našim pčelarima pripala je čast da budu domaćini ove manifestacije.

Fruška gora kao najveće stanište lipe u Evropi vrlo je atraktivna i privlači pažnju pčelara iz Srbije i okoline, smatra Grbić Goran iz Sremske Mitrovice član Pčelarskog društva „Jovan Živanović” iz Sremske Mitrovice i član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine i Srbije: „Apelujem da se čuvaju šume kako bi zaštitli i pčele. Pčelar je vrlo kompleksno zanimanje jer on mora da bude fizički i mentalno izuzetno jak, da zna da radi sa pčelama, mora i da se snalazi i sa novim tehnologijama, hemijskim preparatima, da je upoznat sa hranom i skladištenjem. Blaga zima koja je iza nas i hladno proleće jedan su od uzroka za lošu godinu za pčelare, a cene meda se još od nastanka ove krize, od kovida pa nadalje, mogu samo povećati, budući da su veoma niske. Cilj održavanja ove manifetsacije na Fruškoj gori jeste i da ljudi shvate da čuvaju ono što još uvek imaju, lako je uništiti, iseći, a teško je obnoviti.”

Ovakva razmjena znanja i iskustava pčelarima mnogo znači, pogotovo zato što su oni već usvojili dobre tehnike i tehnologije proizvodnje meda. Pored druženja, ovo je prilika za analizu trenutnog stanja u pčelarstvu. 

Stanko Čuljak potpredsednik Hrvatskog pčelarskog saveza, inače dugogodišnji pčelar iz Vinkovaca navodi da pčelari sa područja Panonske nizije dele ista znanja, veštine i kulture, te su neraskidivo povezani: „Med je je visokokvalitetna i tražena hrana i zato uvek govorimo da se koristi med kao hrana, da ga ne bi morali koristiti kao lek. Na pčelarskim organizacijama je da se putem prodajnih izložbi i raznih manifestacija građanstvu propagira potrošnja dobrog, kvalitetnog i ispitanog meda. U Hrvatskoj postoji katastar pčelinjaka i pčelinjih paša, svake godine dostavljamo broj košnica. Ove godine je registrovano 472.000 košnica i 9.200 pčelara, a u Vukovarsko – sremskoj županiji imamo oko 17 300 košnica i 406 registrovanih pčelara.”

Već 15 godina pčelari Srbije i Rumunije se druže i razmenjuju iskustva. Susret je bio dobra prilika za još bliže upoznavanje i razmenu znanja pčelara iz regiona. Svaki put kad borave u poseti našoj zemlji, gosti iz Rumunije osećaju se veoma prijatno, tako je bilo i ovog puta.

„Imamo odličnu saradnju sa našim domaćinima i lepo se družimo i unapređujemo naš rad. Zahvaljujući investicijama Evropske unije, u našoj zemlji, pčelarstvo je počelo da cveta”, kaže Kristijan Čobanaž predsednik Pčelarskog udruženja „Apis Banatika” iz Temišvara: „Poslednjih godina naša omladina veoma se angažovala u pčelarstvu i sad veoma uspešno to rade i samo to rade. Pčelarstvo je u domenu poljoprivrede postalo veoma bitno. Međutim, ove godine vreme nije baš prilagođeno pčelarstvu, tako da smo tenutno u nekakvoj krizi.”

Mitrovačko Udruženje je u stalnom kontaktu i saradnji i sa drugim pčelarskim udruženjima u zemlji i okruženju, a „Pčelarski dan lipe 2023” jedna je od aktivnosti njihovog zajedničkog delovanja. Drugi deo manifestacije održan je uz druženje na Fruškoj gori.