Godišnjica stradanja Grgurevčana u Drugom svetskom ratu

Grgurevci – Godišnjica stradanja meštana Grgurevaca i paljenja sela u Drugom svetskom ratu obeležena je kod spomenika na Orašju u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, udruženja boraca i Grgurevčana. Šestog juna 1942. nemačke trupe, u znak odmazde, ubile su gotovo 300 meštana ovog sela.

Negujući kulturu sećanja sa željom da se nikad ne ponovi ništa slično, obeležena je 81 godina od masovnog zločina na Orašju. Sećenje i pomen žrtvama uz polaganje venaca na spomen obeležje organizovali su Mesni odbor SUBNOR-a Grgurevci, MZ „Grgurevci” i Gradski odbor SUBNOR-a Sremska Mitrovica. Venac je u ime Grada Sremska Mitrovica položio zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport, Zoran Miščević.

Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport rekao je obraćajući se prisutnima: „Ovde smo danas u Grgurevcima gde je 81 godina od nemilog događaja kad je 6. juna poginulo, po podacima oko 280 Grgurevčarna, mladih i zdravih ljudi. Sećanje je jedan vid nade i ovo dolaženje danas je ogledalo nas, refleksija samih nas, koliko mislimo o nekim stvarima, koliko se posvećujemo njima, hipoteka prošlosti i zalog budućnosti zapravo za one generacije koje dolaze i nauk da se ovi nemili događaji ne ponove. Ove, nevine žrtve zaslužuju poštovanje, pažnju, da dođemo ovde da im odamo počast, drago mi je da ovde vidim ovako velik skup ljudi, drago mi je da to još traje i nadam se da ćemo to staviti u amanet nekim pokolenjima koja dolaze iza nas.”

Nemci, ustaše i folksdojčeri tih dana u Grgurevcima uništili su 288 srpskih kuća, 38 ambara i 136 drugih zgrada, a ovaj stravičan zločin, na žalost, bio je samo uvertira za genocid nad Srbima Srema, koji je tokom avgusta i septembra iste godine počinila kaznena ekspedicija Viktora Tomića kada je stradalo 8.000 ljudi.

Ovom događaju je prisustvovao i Branko Lođinović, devedesetšestogodišnji stanovnik Grgurevaca tada petnaestogodišnjak, koji je jedini preživeo ovaj masakr, prisećajući se stravičnih mučenja i gnusnog ubijanja nedužnog stanovništva, a tog tragičnog dana izgubio je i svog oca, rođake, prijatelje.

Nastavljajući tradiciju očuvanja sećanja na stradale Grgurevčane i na taj dan, rekonstruisana je spomen soba i od prošle godine ponovo otvorena za posetioce. Tako da svi koji prolaze kroz selo i koji žive u njemu, mogu da se podsete istorijskih činjenica i da se prisete stradalih meštana.