Leget – Svečano je obeleženo 108 godina od Bitke na Legetu, koja se odigrala u blizini Sremske Mitrovice u Prvom svetskom ratu. Položeni su venci i odata počast palim borcima kod spomenika na polju Leget i poslata poruka mira.

Parastosom za poginule vojnike Timočke divizije prvog poziva iz sastava 13. puka „Hajduk Veljko Petrović”, polaganjem venaca i prigodnim kulturno-umetničkim programom, obeležena je, 108. godišnjica Legetske bitke kojom je prvi put posle Ticanove bune i formiranja Srpske Vojvodine, srpski narod učinio značajan napor za svoje oslobođenje i ujedinjenje sa maticom.

U ime Grada Sremska Mitrovica Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport položio je cveće, u znak sećanja na borce stradale na Legetu i rekao: „Današnja manifestacija svedoči o mnogim detaljima, pre svega svedoči od jednom delu srpske istorije gde je veliki broj srpskih vojnika izgubio život braneći slobodu. Ova manifestacija svedoči i o nečemu što se zove srpska tradicija, jer narod koji nema tradiciju postavlja se pitanje da li uopšte postoji. Dolaskom danas, ovde na Leget, mi pokazujemo ko smo, šta smo, ko su nam dedovi, ko je gde poginuo, ko je žrtva, ko je zločinac. Današnja manifestacija svedoči i o jednoj dobroj organizaciji „Sirmijumarta” koji prvi put ovo radi, o nizu detalja koji su dobro organizovani i svedoči o nekom broju ljudi koji su danas došli ovde. Iskoristio bih priliku da im se zahvalim što, jednostavno, podržavaju nešto što se zove srpska tradicija i što podržavaju, nekad, u davno vreme, date živote tih ljudi za današnje vreme.”

Vence i cveće položili su i predstavnici Vojske Srbije, Saveza potomaka ratnika Srbije, Podružnice Društva negovanja tradicije oslobodilačkih ratova od 1918. Sremske Mitrovice, Gradskog odbora SUBNOR-a Sremska Mitrovica, Opštinskog odbora SUBNOR-a Ruma, Mesne zajednice „Velike Drenove” i Mesne zajednice „Šašinci”, Gradskog odbora Pokreta obnove Kraljevine Srbije i Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije Sremska Mitrovica.

Ristić Dragoljub predsednik SUBNOR-a opština Negotin podsetio je na veliko stradanje srpske vojske za slobodu koje se ovde odigralo: „Kao i svake godine dolazimo da obiđemo ovo mesto gde su Timočani stradali 1914. godine, gde je velika tragedija zadesila Timočku krajinu i Negotinsku krajinu. U jednom danu su, znamo svi, izginuli, njih oko 6366 boraca, starešina. Naša je obaveza da stalno budemo tu, da prenesemo i mlađim generacijama sećanje na ovu tragediju. Posbeno se zahvaljujem SUBNOR-u Sremske Mitrovice i Gradu Sremska Mitrovica što uvek ovako dostojanstveno obeležavamo ovaj dan i organizuju ovo okupljanje.”

Prelazak Timočana preko Save, pre 108 godina otvorio je novo poglavlje u Velikom ratu i bez obzira na poraz koji su vojnici iz sastava 13. puka „Hajduk Veljko Petrović” doživeli, najavio veliku pobedu koja je samo četiri godine kasnije krunisana slobodom i jedinstvom u kojem živimo i danas.

Vladimir Stupljanin, predstavnik trsteničkog sela Velika Drenova prisustvovao je obeležavanju Legetske bitke i kako kaže: „Dolazim iz mesta iz kog su naši dedovi, pradedovi, njih 70 tačno, ostavili svoje živote ovde, na tom prelazu, 6. septembra 1914. godine. U ovoj bici u Prvom svetskom ratu poginulo je 70 boraca prvog poziva iz Velike Drenove što je najveća pogibija meštana našeg sela u istoriji ratovanja. Zato smo dužni da obilazimo ovo mesto, da se poklanjamo senima tih ljudi i da dovodimo mlade da se ovo nikada ne zaboravi, jednostavno da uvek dođemo i odamo počast tim ljudima koji su svoj život ovde položili.”

Polaganjem venaca u čast boraca Legetske bitke šalje se poruka mira, kako se ovakvi događaji više nikada i nigde ne bi dogodili.

Bitka na Legetu u okviru velike akcije Vojske Kraljevine Srbije pod nazivom Sremska operacija, odigravala se od petog do sedmog septembra 1914. godine. Timočka divizija Prvog poziva imala je taktički cilj – forsiranje reke Save, da bi se brzom akcijom zadržale neprijateljske vojne jedinice. Najveći teret prelaza preko Save kod Čevrntije izneo je 13. puk „Hajduk Veljko”, kao i delovi 14. i 15. puka. Bitka na Legetu je najtragičnija bitka u svim našim oslobodilačkim ratovima i bila je to prva srpska rečna plava grobnica.

Divizija je ispunila svoj zadatak zbog kojeg je krenula preko Save da omete neprijatelja i omogući Prvoj armiji nesmetane akcije, ali vojnički ona je doživela težak poraz i stradanje: oko 2000 poginulih, nestalih ili onih koje je odnela reka Sava, i oko 5000 zarobljenih i sprovedenih u austrougarske logore.