Vesti

Obeležena 80. godišnjica stradanja rodoljuba na Spomen-groblju

Sremska Mitrovica – Osamdeseta godišnjica stradanja sremskih rodoljuba u Drugom svetskom ratu obeležena je na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici. Na Starom srpskom pravoslavnom groblju vladika sremski gospodin Vasilije služio je parastos žrtvama, kojima je odata počast polaganjem venaca u Memorijalnom kompleksu i prigodnim programom „Nepokornom Sremu”.

Liturgiju i parastos na mestu zajedničke grobnice 7.950 poginulih i streljanih, među kojima je i čuveni srpski slikar Sava Šumanović služio je Njegovo preosveštenstvo vladika sremski gospodin Vasilije u sasluženju sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. Nakon toga se obratio okupljenom narodu podsetivši na veliko stradanje koje se tu odigralo.

„Sabrali smo se na ovom tužnom mestu, gde su pre 80 godina pogubljeni ljudi iz čitavoga Srema, dovedeni ovde, na ovo stratište i ubijeni samo zato što su Srbi, samo zato što su pravoslavci, samo zato što su pravi domaćini bili u svojim selima. Bili su na svojim ognjištima, onda su došli zlotvori koji su imali za cilj da očiste čitav Srem i mnogo šire prostore od Srba. Evo nas na ovom svetome mestu, evo nas u pohode vama, na mestu gde je nevina krv prolivena i prizivam srpski narod da vas ne zaboravi nikada. Svake godine, na ovaj sveti dan, sabiramo se ovde i ne smemo zaboraviti na najzloglasniji način ubijene ljude, dovede iz svih sremskih mesta, Bogu na istinu poslane. Srpski narod ne sme zaboraviti svoje pokojnike, mučenike, svoju decu. Ne smemo zaboraviti, a ne smemo ni da se svetimo jer mi smo miroljubiv narod, narod Boga. Apelujem na gradonačelnicu, gradske vlasti i na sve vas u Eparhiji sremskoj, da se svake godine još više okupimo na ovaj sveti dan i održimo lekciju deci, pamćenja radi i svega onoga što se zbilo ovome narodu,” rekao je vladika sremski gospodin Vasilije.

U ime Grada Sremska Mitrovica vence su položili Svetlana Milovanović gradonačelnica i Vladimir Pavlović predsednik Skupštine opštine. Odali su počast žrtvama koje su tragično stradale, kako kaže sud istorije, od strane  jednog od najozloglašenijih režima koje ovaj prostor pamti kroz vreme.

Svetlana Milovanović gradonačelnica rekla je u svojoj izjavi za predstavnike medija: „Spomen-groblje ili Spomen-park je veoma važno mesto za sve Mitrovčane gde je 1942. godine, koju inače zovu i krvava 1942. godina, stradalo puno nedužnih ljudi na ovom prostoru. Sada je Spomen-groblje simbol pobede života nad smrću. Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja, sećanje je bitno jer ne smemo da zaboravimo sve ono šta se desilo ali isto tako ne smemo ni da dozvolimo da se takva stradanja više ikada dese na ovim prostorima.”

Kako je u svom obraćanju okupljenom narodu istakla gradonačelnica Milovanović, Spomen-groblje je je svedok istorije, ali i svedok života i dodala: „Šta god da se desi, život nastavlja svojim tokom. Međutim, ostaje i mora da se poštuje sećanje. Sećanje ne mora biti samo tuga, već i radost zbog onoga što smo i koga smo imali. Imao je Srem tih godina, najlepše, najmlađe, najsnažnije, najplodnije što se može roditi. Ima i danas. Desilo se Sremu, te, 1942. godine ono najgore što se moglo desiti. Akcija Viktora Tomića odnela je živote, polet, to jedno i sva druga leta za one čije kosti leže ovde. Ovde se nalaze kosti Save Šumanovića našeg najvećeg slikara, ovde su isplakane suze njegove majke Perside, majke hrabrosti, metafore svih roditelja kojima su deca oteta sa ognjišta, ispod ikone, iz dvorišta ali ne i iz srca. Spomen-groblje mora da bude naš podsetnik na tamni čas koji se desio Sremskoj Mitrovici i Sremu. Nama danas, 80 godina kasnije Spomen-kompleks je podaren kao park koji će da slavi pobedu života nad smeću. Zato na ovim humkama stoje večne vatre, zato nas ovde okružuje priroda koje nas podsećaju na veličinu života nevino stradalih.”

Vence su na spomenik stradalima na Spomen-groblju, pored predstavnika Grada Sremska Mitrovica položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije, mesnih udruženja boraca, predstavnici sremskih sela i drugi.

Marija Maričić iz Laćarka, devojački Marks, koja je preživela Drugi svetski rat prisetila se tih strašnih dana i rekla: „Ukratko, po rođenju sam Marks, moj otac je bio Nemac, radio fabričke poslove i video je svu nepravdu čoveka prema čoveku. Zbog toga smo morali otići u Frušku goru jer su ga stalno kinjili. Mamu su oterali u Jasenovac, a kasnije su pošto je mama Švabica po rođenju, njena braća izdejstvovala da nju zamene tj. puste, a babu su oterali umesto nje. Neposredno, posle toga partizani, naravno sa mojim ocem, su kazali da dođemo Frušku goru gde smo bili u tzv. Ciganskom logoru. Kad je bila ofanziva na Frušku goru podelili su nas u grupe i naišli smo na ustaše prema Dunavu kod Čerevića, tu sam videla strašne scene i tu smo uhvaćeni, mama sa mojom sestrom i bratom. Stavili su nas prvo u Rumu, posle u Kaznionu gde smo bili neko vreme i onda je došlo na red neko suđenje. Sudija je posle kratkog procesa nonšalantno kazao da je dosta suđenja i izrekao nam smrtnu kaznu streljanjem. Mamu su ponovo oterali, a ja sam ostala sa malim bratom i sestrom. Preživeli smo krijući se kod jedne babe koja nam je noću donosila hranu. Uvek se tužno osećam kad je godišnjica, jer ne može se sve ovde kazati u dve reči, uvek nešto ostane što je vrlo važno da se kaže.”

Ova grobnica smatra se jednim od najvećih gubilišta Drugog svetskog rata.

Hor „Serbika” izveo je Himnu Republike Srbije.

Upriličen je prikladan program pod nazivom „Nepokornom Sremu”, reditelja Miroslava Benke.

Organizatori su: Istorijski arhiv „Srem”, Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Srpska pravoslavna crkvena opština Sremska Mitrovica i Centar za kulturu „Sirmijumart”, pod pokroviteljstvom Grada Sremska Mitrovica.

https://www.facebook.com/sremskamitrovicazivi

Najava događaja

25sep18:0019:00Festivala „Sirmijum grad dece”

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
116.9568117.3087117.6606