Dva veka Mačvanske Mitrovice

Mačvanska Mitrovica – Mesna zajednica „Mačvanska Mitrovica” obeležila je dva veka postojanja varoši malomitrovačke, na crkveni praznik Preobraženja Gospodnjeg. Trenutno je ovo mesto veliko gradilište jer se pravi nov most na Bogazu, izgrađena je nova škola i počinje da gradi sala za fizičko koja će biti multifunkcionalna.

Gradsko naselje Mačvanska Mitrovica, administrativno pripada Gradu Sremska Mitrovica, a geografski se nalazi u Mačvi i ta veza sa Sremskom Mitrovicom oduvek je bila stalna. Danas je Mačvanska Mitrovica moderna varošica koja se razvija i gradi, a jubilej je proslavljen svečanošću na čast i čest pokolenja budućih u tom mestu.

Obeležavanju jubileja „200 godina varoši malomitrovačke” u Mačvanskoj Mitrovici, prisustvovala je gradonačelnica Grada Sremska Mitrovica Svetlana Milovanović i čestitala jubilej: „Mačvanska i Sremska Mitrovica, jednim imenom možemo da ih nazovemo Savske Mitrovice, imaju zajedničku istoriju. Imamo sadašnjost u kojoj radimo, stvaramo zajedno, a isto tako ćemo imati i budućnost. Lokalnoj samoupravi Sremske Mitrovice je veoma stalo da ljudi ovde u Mačvanskoj Mitrovici i u Mačvi budu zadovoljni svojim životom, zato smo slušali njihove potrebe i zajedno sa partnerima, kao što je Pokrajinska Vlada, kao što je Vlada Republike Srbije, radili projekte, neke smo završili, neki su sada započeti, sve što je od krucijalnog značaja za stanovnike Mačve, kao što je osnovna škola, sada već najavljena fiskulturna sala, most na Bogazu, komunalna infrastuktura, gas, sve ono što je njima potrebno. Nastavićemo i u budućnosti da radimo, da osluškujemo njihove potrebe i nadam se da ćemo narednih deset godina, odnosno, kada budemo na ovom mestu slavili 210 godina Mačvanske Mitrovice u mnogo boljem i ambijentu koji je mnogo lepši za življenje to dočekati. Čestitam jubilej, nije malo, 200 godina i zahalila bih im se na gostoprimstvu po kojem su Mačvani na daleko poznati.”

Sa Sremskom Mitrovicom je oduvek povezana istorijski i urbanistički, npr. šest vekova bila je deo antičkog Sirmijuma, razastrtog na obe strane Save. Kroz istoriju je menjala nazive. Istorija kaže da je Mala Mitrovica, kako je i danas nezvanično zovu stariji sugrađani, bila varošica još početkom 19. veka, po ukazu  Kneza Miloša.

Miloš Kovač predsednik Mesne zajednice „Mačvanska Mitrovica”, ponosan je na ovaj važan jubilej i kaže: „Kasaba Mitrovica ustanovljena je kao varošica na desnoj obali reke Save, tada je bilo samo 15 kuća, sada imamo oko hiljadu i nešto kuća, oko 4000 stanovnika. Izuzetno je lep i zahtevan posao biti na čelu ove mesne zajednice, iziskuje stalno uređnje i sređivanje, u infrastruktrunom smislu i međuljudskim odnosnima, iziskuje dosta energije i snage. Ovo je po meni najlepše mesto za život. Imamo sve uslove za život koje jedna varošica može da ima, imamo reku Savu, najlepšu reku, naš centar je oslonjen na centar Sremske Mitrovice. Ove godine, u godini jubileja kreće se sa izgradnjom multifunkcionalne hale, tako da ne zaostajemo ni za većim gradovima po pitanju tih stvari za život.”

Varošica nije bila naseljena sve do pre 200 godina, a zato što je tu bila skela za prelaz preko reke Save, nazivana je i jednostavno Skela, kasnije Podrinjska Mitrovica, da bi naziv Mačvanska Mitrovica dobila 1941. godine rešenjem tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Za sve građane Mačvanska Mitrovica ovo je velik praznik, danas je i velik crkveni praznik Preobraženje, kada obeležavamo dva veka postojanja Male Mitrovice, koja je dugo bila prigradsko naselje Sremske Mitrovice, a u poslednjih deset godina ona se razvija i mi smo sasatvni deo Sremske Mitrovice, nismo čak ni prigradsko naselje, nas Sava deli ali nas Pešački most spaja. Građani su pokazali veliku inicijativu da se ovaj jubilej obeleži, da se prisetimo istorije ali i da pokažemo zahvalnost pojedincima, kolektivima i ustanovama koji su davali svoj doprinos da Mačvanska Mitrovica raste i da se razvija, ljudima koji su se rodili ovde ili živeli, a danas je po čitavom svetu promovišu korz razne oblike rada. Ovo je lep povod da se ljudi okupe, da podelimo radost ali i da budućim generacijama damo zavet da i oni obeležavaju ovakve jubileje kako bi sačuvali našu istoriju i kulturu,” rekao je Tomislav Janković narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, koji živi u Mačvanskoj Mitrovici.

Do 1965, godine ovo naselje je sedište Opštine Mačvanska Mitrovica koju su činila naseljena mesta: Zasavica (današnja naselja Zasavica I i Zasavica II), Mačvanska Mitrovica, Noćaj, Radenković, Ravnje i Salaš Noćajski. Posle ukidanja statusa opštine teritorija je u celini pripojena opštini Sremska Mitrovica. Saobraćaj se nekada odvijao pontonskim mostom, čega se još uvek sećaju naši sugrađani, a sada ima Pešački most, kad je izgrađen bio je najduži te vrste u Evropi, kao i teretni za drumski saobraćaj.

Goran Stanković vlasnik uspešne Firme „Hrana produkt” iz Mačvanske Mitrovice,  kaže: „Više od pola veka sam ostao u svom mestu, nisam nikud otišao, mislim da sam imao sreću u životu da se profesionalno ostvarim u svom mestu, da napravim relativne uspehe i u biznisu i u privatnom životu. Mačvanska Mitrovica je jendo sjajno mesto na desnoj obali reke Save, što sam stariji, sve više uviđam da sam postupio pravilno, da je ovo jendo jako fino i mirno mesto za život. Srećan sam što sam ceo svoj život proveo u  Mačvanskoj Mitrovici.”

Pravoslavna crkva u Mačvanskoj Mitrovici, je Hram Svetog Nikolaja i sazidan je 1938. godine. Neki naučnici smatraju da se grob slovenskog prosvetitelja Metodija nalazi upravo tu, na desnoj obali Save. Prema popisu iz 2002. bilo je 3896 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 3788 stanovnika) danas oko 4000, tako da je ovo jedno od retkih mesta u Srbiji gde se broj stanovnika povećava.

Među inicijatiorima ove proslave je i Miomir Filipović, dugogodišnji novinar Radio Beograda i više novinskih kuća koji nije krio radost zbog današnjeg događaja: „Prostor Mačvanske Mitrovice datira još iz vremena kada su ovde bili Rimljani, ali na ovom prostoru niko nije živeo, do pre 200 godina, prema svim popisima koji su ikad rađeni. Kao naselje zvanično je proglašeno 1822. ili 1823. kada je bilo 15 kuća, do tada je bila samo skela ovde i tu su radili i živeli skelari. Ovde je proglašeno naselje u kojem je srpski živalj i danas se taj dan obeležava. Mačvanska Mitrovica nikad nije bila selo, uvek je bila mesto slično varoši, prvo kasaba, mali grad ili varoš. Škola je ovde postojala od pre 190 godina, ovde je bio najveći procenat pismenog stanovništva za to vreme jer je ovde bila carina, imala je struju pre nego sva ostala mesta u Mačvi. Ovde je došla pošta i telegraf u isto vreme kad i u Bogatić. U Maloj Mitorvici je 100 godina fudbala, sijaset jubileja. Zanimljivost je da je, iako malo mesto, oduvek imalo poslanika u Narodnoj skupštini.”

U kulturno-umetničkom programu nastupili su istaknuti pojedinci, grupe, ansambli, među kojima su: Etno grupa „Oganj”, Milica Jovanović, Todora Stojinović, Siniša Tufegdžić, Folkrolni ansambl „Branko Radičević ” i drugi.

Povodom jubileja dodeljena su priznanja i plakete istaknutim pojedincima, kolektivima i ustanovama.

U poslednjem delu programa, na koncertu narodne muzike, nastupili su vokalni solisti Dejana Bajunovića Limar, Nela Vidaković i drugi. Ovo je poklon muzičara koji su sa teritorije Mačve i koji su izrazili želju da poklone nešto svom mestu povodom 200 godina popstojanja.

Istog dana, a povodom 100 godina postojanja FК „Podrinje” odigran je revijalni fudbalski meč između ekipa „Ćukovac” i „Terazije”. Oragnizator manifestaciju je Mesne zajednice „Mačvanska Mitrovica”, uz svesrdnu pomoć privrednika iz tog mesta i Grada Sremska Mitrovica.