Sremska Mitrovica – Dan Biblioteke „Gligorije Vozarović” obeležen je danas svečanim uručenjem zahvalnica i nagrada vernim čitaocima i posetiocima. Ova ustanova je matična biblioteka Srema i jedna od regionalnih biblioteka u Republici Srbiji.

Srpska građanska čitaonica osnovana je u našem gradu 4. februara 1866, te je baštineći tu tradiciju, Biblioteka „Gligorije Vozarović” obeležila 156 godina postojanja. Svečanosti su prisustvovali Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za obrazovanje, kulturu i sport, direktori ustanova kulture i sremskih biblioteka, zaposleni, brojni saradnici i čitaoci.

Slobodan Kekić direktor Biblioteke „Gligorije Vozarović” čestitao je Dan ustanove svim zaposlenima, nekadašnjim radnicima, posetiocima i korisnicima rekavši: „Mogu sa ponosom da kažem da smo najstarija ustanova kulture u ovom gradu. Danas prosljavamo 156. rođendan i u toku ove nedelje organizovali smo niz akcija i manifestacija, zaključno sa ovom danas. Mogu sa radošću da kažem da smo u sredu, kada smo organizovali dan slobodnog učlanjenja svih naših sugrađana napravili jedan pravi potez, iz razloga što se samo tog dana učlanilo preko 800 naših sugrađana. Iskreno se nadam da ćemo na taj način podići nivo i svest naših sugrađana o bitnosti čitanja i upotrebe ovog našeg obimnog knjižnog fonda. Najviše se čita kao i u ostalim bibliotekama uglavnom popularno štivo, beletristika, lako štivo, itd. Imamo velike planove za ovu i narednu godinu, kao što znate mi se nalazimo u zgradi koja predstavlja simbol našeg grada i na našu žalost unutrašnjost naše zgrade je u relativno lošem stanju, tako da će cilj biti prvenstveno za ovu i narednu godinu da se uradi potpuno rekonstrukcija, sanacija električne instalacije i svega onoga što bi trebalo da se popravi i zameni kako bi ova naša ponovo zasijala pravim sjajem.”

Povodom obeležavanja Dana Biblioteke „Gligorije Vozarović” uručene su zahvalnice saradnicima. Marijana Ješić učiteljica u Osnovnoj školi „Slobodan Bajić Paja” dugi dugi niz godina sarađuje sa bibliotekom u raznim aktivnostima za šta je zaslužila priznanje.

„Saradnju sa bibliotekom počeli smo kao igru kroz manifestaciju U bajci stanujem, to su naši tradicionalni maskenbali koje obožavamo i u kojima uživamo, a svaka učiteljica bi ustvari trebalo da bude dete, da sačuva onaj klikerčić iz detinjstva u džepu i jednog dana ga izvadi i ponovo se igra sa svojim đacima kao što ja to činim. Mi smo kroz igru upoznavali knjigu, kao i kad počinjemo da radimo početno čitanje i pisanje, na maskenbalu se susrećemo sa drugarima iz ostalih škola, predstavljamo se uvek nekom atraktivnom kostimografijom i jednostavno uživamo u svemu tome što radimo. Deca kad pobede ceo razred dobija članske karte, dolaze i redovno čitaju u našoj đačkoj biblioteci u OŠ „Slobodan Bajić Paja” vrlo su aktivni, redovno pozajmljuju, vraćaju knjige i svaki učitelj treba da usadi tu ljubav, a upravo se to tako čini, kroz kvizove Pokaži šta znaš, kroz aktivnosti Postaću pisac itd. Presrećna sam što imamo takve saradnike u ovoj našoj biblioteci. Roditelji, učitelji i bibliotekari uža i šira sredina imaju velik uticaj na decu. Mi učitelji i učiteljice ćemo u penziju otići srećni jer smo postali večita deca”, rekla je Marijana Ješić.

Uručene su zahvalnice korisnicima koji su tokom protekle godine pročitali najviše knjiga, posebno za svako odeljenje Biblioteke i za svaki ogranak, kao i darodavcima, sugrađanima koji su poklonili velik broj knjiga ovoj ustanovi i deci koja su nagrađivana na festivalima. Zoran Herceg iz Mačvanske Mitrovice po struci je zubni tehničar, radi kao radnik obezbeđenja i nagrađen je kao čitalac godine

Kako je Zoran Herceg rekao tom prilikom: „Kada ne bih čitao, čini mi se kao da ne bih bio živ, svaki normalan čovek bi trebalo da čita i edukuje se na neki način i saznaje mnoge stvari, pogotovo sad u ovoj eri kompjutera, telefona mnogi su knjigu stavili u zapećak što ne valja, jer ipak je drukčije pročitati knjigu. Mnoge knjige su i filmovane ali jedno je gledati film, a sasvim drugo je pročitati, ući u dušu pisca, glavnog i ostalih junaka, čini mi se da je čovek koji čita knjige mnogo puniji, nego onaj koji ne čita. Pozvao bih mlade da se vrate knjizi jer da nije knjiga, ne bi kasnije ni napredovali u karijerama itd. Posebno mi je draga „Knjiga o Milutinu” Danka Popovića koju bih uveo kao obavezno štivo u osnovne škole, pošto opisuje i srpsko selo, i naše stradanje, npr. čitao sam „Hazarski rečnik” koji je obavezna literatura ali on po meni nije za decu tog uzrasta, dok bi „Knjiga o Milutinu” stvarno pokazala našoj deci ko smo, šta smo, odakle smo i da vole ovu Srbiju. Trenutno čitam trilere, prošle godine sam pročitao negde oko 125 knjiga, 117 iz fonda biblioteke, a ostalo, kada nisam uspeo da nabavim knjigu u biblioteci, onda iz mog ličnog fonda od 199 knjiga. Ćerka isto čita, sin slabije ali i on se trudi kad ima vremena ali u suštini vole svi knjigu, moja snaja isto voli da čita, mislim broj knjiga koji se uvećava u kući govori tome u prilog.”

Po tipu i funkcijama ova biblioteka je javna i matična, a najveća pozajmna u Sremu. Raspolaže ugodnim prostorom koji ispunjava sve bibliotečke standarde. U okviru radnog prostora se nalaze najnoviji brojevi časopisa, priručnici i enciklopedije. Čitaonica nudi svojim korisnicima 50 čitalačkih mesta gde korisnici svakodnevno mogu dobiti na čitanje i dnevnu štampu.

Stručni rad Biblioteke odvija se u Odeljenju za matične poslove Odeljenju za nabavku i obradu knjiga, Odeljenju za popularizaciju knjige i čitanja, Zavičajnoj zbirci, Odeljenju za rad sa odraslima, Čitaonici sa stručnom i priručnom literaturom, Odeljenju za rad sa decom i ograncima Biblioteke u Bosutu, Jarku, Kuzminu, Martincima, Čalmi i Šašincima. Centrala i veći deo ove ustanove od 1969. godine u Sremskoj Mitrovici smešteni su u zdanju Srpskog doma u samom srcu starog dela grada.

Biblioteka je dobila ime po poznatom knjigovescu i izdavaču Gligoriju Vozaroviću, rođenom u Ležimiru. Danas knjižni fond ove biblioteke broji preko 130.000 knjiga. Zadužena je za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti na teritoriji Sremskog okruga u opštinama Sremska Mitrovica, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova i Šid. U okviru kulturne i javne delatnosti, Biblioteka ostvaruje saradnju sa brojnom čitalačkom publikom od predškolskog uzrasta do zrelog doba. Kroz njene prostore prođu mnogi gosti (književnici, slikari, naučnici) koji svojim govorom i delom pružaju bogatstvo i lepotu čovekovog stvaralaštva.