Sremska Mitrovica – Na Starom groblju u našem gradu danas je služen parastos Lazaru Rašoviću, predsedniku mitrovačke opštine, koji je 1937. godine pokrenuo gradnju keja na reci Savi. Prisutni, među kojima je bila unuka Lazara Rašovića, Radmila Rašović, Petar Samardžić zamenik gradonačelnice i drugi podsetili su na njegov doprinos gradu.

Proučavajući prošlost našeg grada istraživač Stevo Lapčević objavio je više tekstova o dr Lazaru Rašoviću u dnevnim novinama, stručnoj i naučnoj periodici. Dr Lazar Rašović bio je oficir Crnogorske vojske, advokat, pisac, pesnik, novinar -osnivač i urednik mitrovačkih listova „Srbija”, „Nova Srbija” i „Radikalska misao”. Polovinom tridesetih godina prošlog veka obavljao je funkciju predsednika Opštine za čijeg mandata je izgrađen prvi moderan savski nasip.

Okupljenima se obratio Petar Samardžić zamenik gradonačelnice podsetivši na Rašovićev rad i doprinos gradu. U arhivi sednica Gradskog poglavarstva nalazi se da je tokom 1937. godine Mitrovica izdvajala sredstva za uređenje Ulice Kralja Aleksandra (danas Kralja Petra), današnjeg Pašićevog trga i kompletne pešačke zone, sve do Žitnog trga, na inicijativu ovog predsednika opštine.

Nakon parastosa Petar Samardžić se osvrnuo na lik i delo Rašovića: „Jedan od onih koji je nemerljivo zaslužan za Mitrovicu kakvu danas imamo, svakako je Lazar Rašović koji je ljubav prema gradu na Savi iskazao, ne samo kao njen prvi čovek, nego i kao predani advokat, etičar, pravnik, pisac, kao borac za nacionalno pravo naroda koji je 1918. godine Mitrovici doneo vekovima očekivanu slobodu. Doktor Lazar Rašović prvi čovek grada postaje 1936. godine i već iste godine i pokreće inicijativu za promenu naziva ulica, neke od njih i dan danas nose nazive koje su dobile pre više od osam decenija, kao Zmaj Jovina, Svetog Save, Masarikova, Đure Jakšića, Branka Radičevića i mnoge druge. On nije samo menjao nazive naših ulica, već je radio i na njihovom uređenju, zaslužan je za ukorićenje kanala Čikas, za izgradnju savskog nasipa, odnosno betonskog keja. Ta mitrovačka obaloutvrda je, nakon izgradnje doživela niz promena, poslednje promene su 2014. godine nakon velikih poplava sa kojima smo se borili, kada je obala dobila i panele za odbranu od poplava, koji bi trebali da konačno stave tačku na probleme kojih je bio svestan i Lazar Rašović još 1937. godine. Istorija, nekako, kao da ga je nepravedno zaboravila i zapostavila ali današnje rukovodstvo Grada Sremska Mitrovica negujući kulturu sećanja prema ljudima koji su ostavili trag u našem gradu, želi da tu nepravdu ispravi. Ovim pomenom i parastosom činimo prvi korak u oživljavanju lika i dela doktora Lazara Rašovića.”

Dr Lazar Rašović se, kasnije, do kraja života bavio advokatskim radom u Sremskoj Mitrovici. Preminuo je 1965. godine i sahranjen je na Pravoslavnom groblju u gradu u kojem je živeo i radio.

Radmila Rašović, Lazareva unuka, Mitrovčanka, koja je ovde rođena, tu se i školovala ali dugo živi u Beogradu, pozdravila je svoje sugrađane rečima: „Želim da izrazim veliku radost i zadovoljstvo jer kad god dođem u Mitrovicu primetim napredak, ona je svaki put sve lepša i lepša, pogotovo ovoga puta kad primećujem ovakve inicijative za koje smatram da su vrlo korisne i šalju dobru poruku našoj omladini i ljudima koji su otišli iz Mitrovice ali uvek smo imali puno kvalitetnog i naprednog sveta ovde, posvećenog svom radu. Ovo šalje dobru poruku ljudima da mogu i da se vrate, a pogotovo onima koji su sada ovde, da ostanu i da budu posvećeni svom poslu i na taj način daju doprinos ovom gradu koji postoji još od Rimljana, i samo raste, i samo napreduje, i sve je lepši. Ovaj pomen mi znači puno, mi smo prošli razne istorijske epohe, kao Srbija uopšte, pa nekad nije bilo uputno spominjati takve ljude, a oni po prirodi nisu bili oni koji se sami hvale. Neko ko je to primetio sa strane i proučio doprinos tih ljudi, doprineo je jako puno razvoju Mitrovice, a problemi s kojima se moj deda susretao još onda, aktuelni su i danas, tako da se puno može naučiti iz toga što su ljudi radili i mi treba da nastavimo dalje, tim putem.”

Rašović je 1936, pokrenuo inicijativu za gradnju velike klanice, s obzirom da je Mitrovica poljoprivredni kraj, i u tu svrhu grad je dobio zajam od milion dinara. Pa ipak, stalno plavljenje potoka Čikas i sveže uspomene na velike poplave iz 1932. promenile su planove, pa je 1937, zajam na veliko lično zalaganje Rašovića u Dunavskoj Banovini preusmeren na ojačanje postojećeg zečijeg nasipa i izgradnju betonskog nasipa i keja.

Svoju odluku, Rašović je obrazložio stavom da klanica jeste potrebna, ali da nema smisla graditi je dokle god se grad ne izbori sa poplavama koje od godine do godine zadaju probleme i traže velika sredstva za zaštitu grada i sanaciju štete. Radovi su okončani 1938, a u nedeljniku „Srem” je pisalo da je izgrađeno ukupno 600 metara betonskog zida na najkritičnijem delu obale. Pored ovih, obavljeni su radovi i na zatvaranju nasipa na delovima gde je već bio ugrožen, a iz zajma koji je obezbedio Rašović, u planu je bila i izgradnja još 1.500 metara zemljanog nasipa.