Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv

Sremska Mitrovica – Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke. Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, kažu sturčnjaci, uz napomenu da se u našoj bolnici  rade sve standardne metode dijagnostike karcinoma dojke.

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica kao koordinator za sprovođenje organizovanog skrininga za rak dojke na nacionalnom nivou, u saradnji sa ustanovama Sremskog okruga, a koje su uključene u organizovani skrining (Opšta bolnica Sremska Mitrovica, Dom zdravlja Sremska Mitrovica i Dom zdravlja Ruma) sprovodi sve potrebne aktivnosti u pogledu prevencije, ranog otkrivanja i adekvatnog lečenjaraka dojke. Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti širom sveta i vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena u Srbiji. Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored ženskog pola, starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, egzogeni estrogeni, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati, prema rečima načelnice Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, pomoćnika direktora za medicinska pitanja dr Branke Malbašić Zečević, specijaliste socijalne medicine.

Kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti znatno se povećava uspešnost lečenja, pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je značajno unaprediti zdravstveno stanje i kvalitet života obolelih žena. Zajedno možemo više, a poruka svim ženama je, dodaje Malbašić Zečević, da IMAJU VREME POTREBNO ZA PREGLED.

Poslednjih godina primećen je  porast broja obolelih pacijentkinja od karcinoma dojke kao vodećeg uzroka smrti od malignih bolesti kod žena, posebno između 30 i 40 godina starosti, kada je bolest mnogo agresivnija i  prognoze su lošije. Dodatna, otežavajuća okolnost je što se javlja u periodu reprodukcije koju odlaže ili trajno onemogućava. Nadu u izlečenje ili dugotrajnu kontrolu bolesti  pružaju savremene dijagnostičke metode koje omogućavaju otkrivanje bolesti u ranim fazama kada je  bolest lokalizovana i  moguće je potpuno izlečenje ili dugogodišnja remisija (stadijum bez bolesti), u ime Opšte bolnice Sremska Mitrovica rekla je dr Anđela Ožegović, specijalista opšte hirurgije.

Dijagnostičke metode koje se standardno koriste u detekciji karcinoma dojke su klinički pregled, UZ dojki, mamografija (za pacijentkinje od 40 godina ili starije), biopsija. Po potrebi ove metode mogu biti dopunjene  tomosintezom (3D mamografijom), MRI mamografijom, stereotaksičnom vakuum asistiranom biopsijom… Problem je što se u našoj zemlji pacijentkinje kasno javljaju na pregled,  te se bolest otkriva u uznapredovalim stadijumima  iako imamo na raspolaganju dijagnostiku koja omogućava otkrivanje karcinoma manjih od 10 mm kada su šanse za izlečenje preko 90%. U razvijenim zemljama više od 60% slučajeva karcinoma dojke otkriva se u stadijumu lokalizovane bolesti, a manje od 10% u odmaklim stadijumima bolesti.

U lečenju karcinoma dojke primenjuju se tri modaliteta: hirurško lečenje, medikalno lečenje i zračna terapija. Hirurgija karcinoma dojke danas je sve više poštedna što podrazumeva odstranjenje tumora sa okolnim zdravim tkivom uz očuvanje ostatka dojke i odstranjenje regionalnih limfnih nodusa. Poštedne operacije moguće su kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke, za pacijentkinje sa amputacijom dojke postoji mogućnost rekonstrukcije na šta u našoj zemlji imaju pravo na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Medikalno lečenje karcinoma dojke  podrazumeva primenu hormonske, hemioterapije i  imunoterapije. Zračna terapija ostatka dojke  primenjuje se kod svih pacijentkinja sa poštednom operacijom karcinoma dojke.

U našoj bolnici  rade se sve standardne metode dijagnostike karcinoma dojke: UZ dojki, skrining mamografija, dijagnostička mamografija, CORE biopsija pod kontrolom UZ, hirurška biopsija. Jedina smo regionalna bolnica u Srbiji koja ima aparat za stereotaksičnu vakuum asistiranu biopsiju, dodaje dr Ožegović. Od 2012. godine naša bolnica je u skrining programu za karcinom dojke. Pre epidemije uzrokovane COVID 19  u našoj bolnici je rađeno oko 5 000 mamografija godišnje. Prošle godine urađeno je oko 2 500 skrining mamografija iako je u celoj zemlji skrining program obustavljen. Od 2018. godine naši radiolozi rade CORE biopsiju tummora  pod kontrolom UZ, prosečno oko 250 godišnje uzimajući u obzir i  biopsije limfnih nodusa. Ovom metodom dijagnostikovali  su karcinome prečnika 4mm što se smatra uspehom i u centrima specijalizovanim za karcinom dojke.

Kada govorimo o hirurškom lečenju karcinoma dojke u našoj bolnici se prosečno godišnje operiše od 80 do 100  pacijentkinja sa karcinomom dojke  poštednom operacijom ili mastektomijom. U poslednje tri godine radi se SLNB (biopsija stražarskog limfnog nodusa) koja omogućava izbegavanje kompletnih disekcija pazušne jame kada je to onkološki opravdano. Iako imamo na raspolaganju gotovo sve neophodne dijagnostičke metode za rano otkrivanje karcinoma dojke, hirurgiju karcinoma dojke koja ne zaostaje za hirurgijama u razvijenim zemljama kao i  značajan deo medikalnih modaliteta  lečenja i dalje imamo veliku smrtnost uzrokovanu karcinomom dojke koja je posledica otkrivanja bolesti u uznapredovalom stadijumu kada su mogućnosti lečenja ograničene a prognoza lošija. Ono što je najlakše i najjeftinije –REDOVAN PREGLED  kod nas je najveći kamen spoticanja kao i u drugim zemljama u razvoju.

Apelujemo da pacijentkinje sprovode samopregled dojki svakog meseca. U slučaju da otkriju promenu u dojci, uvlačenje bradavice, nabiranje kože dojke, iscedak na bradavici, odmah se javiti  izabranom lekaru, potom hirurgu da bi se sprovela neophodna dijagnostika. Ukoliko je nalaz uredan i dalje su obavezni redovni radiološki pregledi  UZ dojki i mamografija jer se karcinomi u ranim stadijumima  ne mogu napipati. Žene starosti do 40 godine trebalo bi da imaju UZ pregled dojki na 6 meseci ili godinu dana, ukoliko radiolog indikuje i u kraćim vremenskim intervalima. Žene starosti 40 godina (ili starije koje nisu u 40 godini  uradile) trebale bi da urade bazni mamografski snimak. Mamografija na  dve godine posle baznog mamografskog snimka je apsolutna preporuka. Skrining mamografija se u našoj zemlji  radi pacijentkinjama starosti od 50 do 69 godina na dve godine. Ukoliko nisu dobile poziv za skrining mamografiju trebale bi da se jave zbog upućivanja na mamografski  pregled.