Sremska Rača – Spomenik slovačkom pesniku Adolfu Svatopluku Osvaldu koji je poginuo u Srpsko-turskom ratu 1876-1878, kao dobrovoljac u srpskoj vojsci na Drini, kod Sremske Rače okriven je u tom sremskom mestu.

Spomenik Osvaldu Svatopluku podignut je u školskom dvorištu u Sremskoj Rači čime je obeleženo 145 godina od smrti pesnika koji je značajan za slovačku književnost i kulturu, ali i za srpski narod i Republiku Srbiju. Adolf Svatopluk Osvald, učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje su Srbi vodili protiv Turske, kao dobrovoljac, a poginuo je kao pripadnik dobrovoljačkih jedinica u srpskoj Drinskoj diviziji 4. jula 1876, u bici kod Sremske Rače.

Kako je u svom obraćanju na svojevrsnom istorijskom času, tokom programa otkrivanja spomenika rekao Nemanja Starović državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, našoj generaciji je pripala obaveza, ali i čast da se herojima poput Osvalda dostojno odužimo.

Kako je istakao tom prilikom državni sekretar Starović: „Čast mi je što učestvujem u ceremoniji otvaranja spomenika Adolfu Svatopluku Osvaldu kao velikom slovačkom pesniku, književniku, rodoljubu i nacionalnom pregaocu koji je položio čak i svoj život ugradivši ga u temelje jedne divne građevine, srpsko-slovačkog prijateljstva. To prijateljstvo ima veoma duboke istorijske korene ali se materijalizuje u današnjem vremenu na kvalitativno drugačiji način, kada nije potrebno polagati živote ali svi mi koji se bavimo razvojem tih naših bilateralnih odnosa ulažemo veliki trud kako bismo te odnose i naše bratstvo razvijali u sadašnjem vremenu. Malo je država u Evropi sa kojim Republika Srbija ima tako intenzivno prijateljstvo i svestranu saradnju kao što je to slučaj sa Slovačkom Republikom. Vežu nas duboke istorijske veze i snažno prijateljstvo naša dva naroda ali to što na istovetan način posmatramo međunarodno javno pravo. Nama je veoma dragoceno podrška koji nam Slovačka Republika pruža u pogledu zaštite teritorijalne celovitosti i suvereniteta Republike Srbije, a naša saradnja se svakako odvija i iz svake godine u godinu intenzivira i na polju investicija i povećanja trgovinske razmene.”

Fedor Rosoha ambasador Republike Slovačke u Beogradu i Nemanja Starović državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije zajedno su otkrili spomenik Adolfu Svatopluku Osvaldu. U oslobodilačkim ratovima koje su Srbi vodili protiv Turske, od 1876. do 1878. godine, pored ostalih, učestvovali su i dobrovoljci iz današnje Republike Slovačke. Među njima se, sa posebnim pijetetom, sećamo dvojice slovačkih pesnika – Josif Bohuslav Bela je poginuo u borbama kod Aleksinca, a Adolf Svatopluk Osvald je svoj život, za srpsku slobodu, dao na Drini, kod Sremske Rače.

Ambasador Slovačke u Srbiji Fedor Rosoha istakao je da mu je izuzetno drago što prisustvuje svečanom otkrivanju spomenika svom zemljaku, književniku, novinaru, na mestu gde je kao dobrovoljac boreći se za slobodu poginuo 1876. godine.

„Sudbina je odredila da mu večna kuća bude ovde, u Sremskoj Rači, daleko od njegove rodne Banske Bistrice. Zahvaljujući idejnom tvorcu i inicijatoru ove akcije dr Nebojši Kuzmanoviću, ali istovremeno i nesebičnoj podršci Grada Sremske Mitrovice, plemenita misija Adolfa Svatopluka Osvalda biće otrgnuta od zaborava vremena. Isprepletenost naših naroda i u najtežim trenucima treba da bude naš ideal, naša misija da svojim angažovanjem, ali i ličnim primerom ojačavamo i produbljujemo ovaj bratski plamen koji nas vekovima spaja”, rekao je ambasador Rosoha.

Lokalna samouprava Grada Sremska Mitrovica podržava sve važne događaje, tim povodom okupljenima se obratila gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović istakavši da će ovaj spomenik biti jedna metafora, simbol srpsko-slovačkog prijateljstva i bratimljenja dve države.

„Ljudski rod sklon je zaboravu onih koji su za njega učinili nešto značajno, istorija puna slave ponekad je nepotpuna i sećanje čovečanstva često je selektivno, to je nepravda koju smo kao rod umeli da počinjemo, za šta smo najčešće krivili vreme. Velika dela žive u vremenu dok žive u našem sećanju, danas je trenutak da ispravimo jednu takvu nepravdu prema izuzetnoj ličnosti koja je za nas dala svoj mlad život, bio je to Adolf Svatopluk Osvald koji je poživeo tek 37 godina, a svoj život položio za slobodu srpskog naroda. Devetenaesti vek odneo je mnoge snažne i velike ljude u borbama sa raznim neprijateljima i možda ovo ne bi bilo ništa novo ali Osvald je bio Slovak koji se borio sa srpskom sabraćam protiv mnogo jačeg i brojneg neprijatelja, za našu slobodu položio je svoj izuzetan život, a bio je poeta, novinar, prevodilac i u punom životom naboju. Dao je svoj život u bici kod Sremske Rače, one stare Rače koja je još uvek u sećanju mnogih koju je Sava plovila. Sremska Rača je nekako uvek nastajala usamljena, gotovo fizički odsečena kao ostrvo u sred sremske ravnice, kad je Kraljevina Jugoslavija pravila nasip na Savi, Rača opet ostaje unutar tog nasipa, pa posle stravične poplave 1932. godine Rača biva premeštena ovde gde se sada nalazi. Kada su devedesetih napravljene nove granice Rača ostaje u graničnoj zoni i svako putovanje stanovnicima Rače podrazumeva prolazak kroz granični prelaz iz svoje zemlje u svoju zemlju. Na putu smo da rešimo i taj problem novi auto-put i novi velelepni most znači i novi granični prelaz i naši stanovnici će konačno neometano moći da putuju kroz svoju zemlju. Prošlo je 145 godina od bitke kod Rače, zato treba da ispravimo grešku koja je počinjena prema Osvaldu, ova bista će da nas ponosno podseća da je jedan mlad čovek koji je pripadao drugom narodu delio sa nama ideju slobode i za nju položio život. Njegovo delo je simbol koji nekoliko vekova ujedinjuje Slovake i Srbe, skoro 500 godina Slovaci i Srbi žive na prostoru između Sava i Tantri”, dodala je gradonačelnica Milovanović.

Biskup Slovačke evangeličke crkve u Srbiji Jaroslav Javornik zahvalio se dr Nebojši Kuzmanoviću predsedniku Odbora za podizanje spomenika i Gradu Sremska Mitrovica za sve što su uradili i zbog toga što su obelodanili istraživačkim radom ovu priču koja je veoma značajna za Slovake.

„Današnji događa je posebno značajan za nas Slovake zato što je to Slovak koji je svoj život položio i dao na taj oltar slobode, za slobodu u stvari za pravdu za sve kvalitetne stvari koje i dan danas mi cenimo. Radujem se zbog toga i što nam je dao mogućnost da možemo na tim osnovama dalje da gradimo nove odnose između Slovaka i Srba, posebno što smo mi ovde u Srbiji slovačka zajednica koja živi ovde 300 godina ali nama je Srbija naša zemlja, naša država. Baš zbog toga cenimo što možemo na osnovu ovoga događaja da gradimo dalje odnose i sa Slovačkom Republikom koja je država naših predaka”, rekao je biskup Javornik.

Dr Branislav Kulik predsednik Matice Slovačke u Srbiji kaže da oni veoma pozdravljaju ovaj događaj i postavljnje ovog spomenika, i dalje podržavaju rad Arhiva Vojvodine i Udruženja srpsko-slovačkog prijateljstva koji rade na pokazivanju istorijskih veza između dva naroda.

Kako je dodao Kulik: „Slovaci, mi koji živimo ovde u Srbiji ali i Slovaci uopšte, zajedno sa Srbima da li iz Srbije ili iz regiona i celog sveta, imamo jake istorijske veze koje idu duboko milenijumima, naravno i u sadašnjosti smo vezani imamo istu politiku i isti smer kojim želimo da naša društva napreduju. Danas možemo da pokažemo naše zajedništvo, možemo da pokažemo koliko jedni druge cenimo, ne samo što se tiče oblasti kulture, nego uopšte istorijski, politički i u svim drugim oblastima života. Ovim spomenikom pokazujemo čast svim palim borcima koji su ratovali na strani jedne ili druge države, jednog ili drugog naroda da bi se izvojevala sloboda za koju smo i dan danas zahvalni. Imati slobodu i živeti slobodno u svojoj državi koju smo sami izabrali nije bilo nešto što što se moglo pretpostaviti nego je nešto za šta je trebalo ratovati, boriti se i nešto što mi danas zahvaljujući palim borcima i imamo.”

Aktivnosti Udruženja Srba u Slovačkoj i predsednika tog društva Stanoja Ribiča su veome široka, kako kaše, u samoj Slovačkoj su postavili tri spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju, Dositeju Obradoviću modri i Nikoli Tesli u zgradi radija u Bratislavi.

„Srpsko-slovačke veze se vide i na Udruženju srpsko-slovačkih odnosa koje je formirano u Novom Sadu i trudimo se da na neki način edukujemo ili da obaveštavamo ljude o istoriji koja je zaboravljena i o ljudima koji su nekada napisali tu istoriju, da im pokažemo šta su Slovaci doneli Srbiji i šta su Srbi doneli Slovačkoj”, dodao je Stanoja Ribič.

Postavljanjem memorijala Adolfu Svatopluku Osvaldu, velikom slavjanofilu i srbofilu, koji je svoj život uzidao u temelje srpske državnosti i upisao ga u memoriju srpsko-slovačkog bratstva, dobio je počast koju zaslužuje. Adolf Svatopluk Osvald spojio je pesništvo i slobodarski duh i svoj život upisao u memoriju srpsko – slovačkog bratstva.

Adolf Svatopluk Osvald je rođen 12. maja 1839. u Banskoj Bistrici. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Banskoj Bistrici, a od 1863 – 1866. studirao je filozofiju na Univerzitetu u Pragu. Godine 1862. je postavljen za pisara u sudu u Banskoj Bistrici, kasnije je bio urednik listova u Pragu, Budimpešti i u Slovačkoj. Pisao je priče biografije, političke komentare osvrte i vesti u češkim i nemačkim časopisima. Prevodio je sa nemačkog, poljskog i mađarskog jezika. Pisao je pod pseudonimima: A. Sv. Bistricki, Đetvan, A. S. Pohronski, Turanski, Turski, Urpinov, Urpinski.

Rusko-turski ratovi, kao i nacionalni oslobodilački pokret i ratovi koje su Srbi vodili protiv Turaka tokom sedamdesetih godina devetnaestog veka, predstavljali su značajnu temu onovremene slovačke literature, a pre svega pesništva.

U umetničkom delu programa nastupio je Miodrag Miša Blizanac i izveo pesmu „Srpska zastava” autora Svetozara Miletića, u aranžmanu Kornelija Stankovića.