Izgradnja održivih prehrambenih sistema

Sremska Mitrovica – Izgradnja održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti bila je tema panel diskusije održane u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici. Kako ulogu glavnog pokretača promena ima lokalna zajednica, već su definisane i neke buduće akcije i načini unapređivanja saradnje svih učesnika u vrednosnom lancu, rekao je Petar Samardžić, zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice.

Nacionalni dijalog o prehrambenim sistemima počeo je analizom situacije u našoj zemlji i sagledavanjem mogućnosti i nedostataka, kako bi se postigao dogovor u prioritetnim oblastima. Učesnici su razmenili iskustva i upoznali se sa trenutnim i budućim izazovima, kako uticati na ponašanje potrošača, kako ih podsticati da daju prednost zdravoj hrani, na pravičnost u raspodeli dodate ekonomske vrednosti.

Jedan je od zaključaka je da su definisane neke neophodne buduće akcije i kako bi se unapredila saradnja svih učesnika u vrednosnom lancu, prema rečima Petra Samardžića zamenika gradonačelnice. „To, praktično, podrazumeva uključivanje svih aktivnosti od proizvodnje, prerade, potrošnje, trgovine, marketinga, dobara i usluga koje potiču iz poljoprivrede u prehrambene sisteme. Stoga smo ovom prilikom okupili tridesetak lokalnih proizvođača poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, u cilju zajedničkog rešavanja problema, odnosno, razmene iskustava, definisanja aktuelne situacije u ovoj oblasti, pravaca razvoja, kao i trenutnih i budućih potencijalnih izazova koji se mogu pojaviti u oblasti prehrambene industrije. Takođe, razmotrene su i mere i aktivnosti koje treba preduzeti, odnosno, uzeti u obzir prilikom kreiranja budućih politika ne samo na lokalnom, nego i na nacionalnom nivou”, rekao je Samardžić.

Prehrambeni sistemi obuhvataju čitav niz aktivnosti, dobara i usluga uključenih u proizvodnju, trgovinu, preradu, marketing i potrošnju dobara koja potiču iz poljoprivrede, šumarstva ili ribarstva. Osnovni elementi prehrambenog sistema su: lanci snabdevanja hranom, životna sredina i ponašanje potrošača.

Na panelu je rečeno da lokalnu zajednicu vide upravo kao glavnog pokretača promena i ističu njenu veliku ulogu u uključivanju šire zajednice. O ovoj temi u okviru nacionalnog dijaloga govorili su Vedrana Ilić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Nada Lazić, posebni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja; Aleksandar Alimpić, upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici; predstavnik udruženja Original Srbija i lokalni proizvođači.

Najavljene se nove mogućnosti za srpske poljoprivredne proizvođače, uz naglasak da će u oni u naredbim periodu biti u dobroj poziciji da iskoriste mogućnosti ako dobiju odgovarajuću podršku.

Preovlađujući sistem proizvodnje hrane pokazao je svoje granice, zaključeno je danas, te izazovi postaju sve evidentniji svakim danom, uključujući s jedne strane uticaj koji ovaj sistem proizvodnje ima na životnu sredinu, kao i na zdravlje životinja i ljudi.

S druge strane, kako je rekla Lorenza Jahia iz Kancelarije stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Beogradu, ovaj sistem je, sam po sebi, pokazao veoma nisku otpornost na uticaj klimatskih promena, i ovaj sistem pruža veoma nizak prihod primarnim proizvođačima hrane.

„Veliko mi je zadovoljstvo što sam se pridružila ovom nacionalnom dijalogu, kao pripremi za veliki međunarodni samit u Njujorku o poljoprivrednim održivim sistemima koji će biti održan u septembru. Ovde sam da pre svega sa dubokim poštovanjem saslušam poljoprivredne i prehrambene proizvođače koji su danas ovde zastupljeni. Oni igraju vitalnu ulogu u našem društvu: bave se proizvodima od kojih svi zavisimo; čuvaju našu životnu sredinu; održavaju i vraćaju kvalitet zemljišta, vazduha i vode. Ove uloge nisu bile dovoljno vrednovane, a ruralna područja su zaostala što je rezultiralo većim siromaštvom i manje razvijenim uslugama i infrastrukturom. Međutim, alternativni sistemi su iskoristili svoj potencijal da odgovore na ove izazove. Želela bih da vam navedem nekoliko primera: nestandardizovana proizvodnja koja zadovoljava potražnju potrošača za većom raznovrsnošću proizvoda, uključujući tradicionalnu hranu, kao i organske proizvode, u Srbiji cveta. Srpski proizvođači takođe razvijaju direktne kontakte sa potrošačima. Uz odgovarajuću podršku, ovo tržište bi se moglo dodatno proširiti i razviti direktne veze sa sistemima nabavke državnih i lokalnih vlasti. Lokalni proizvođači bi takođe mogli dodatno diverzifikovati svoje aktivnosti postajući čuvari ekosistema i životne sredine, na primer razvojem agroturizma i učešćem u projektima obnove koji se finansiraju iz javnih fondova,” rekla je Lorenza Jahia

Ovi primeri pokazuju kako možemo dozvoliti primarnim proizvođačima da zadrže veći deo vrednosti, istkla je ona, a istovremeno zadovoljiti preferencije potrošača i zabrinutost javnosti, kao i usporiti degradaciju okoline. Mišljenja je da ovi primeri mogu postati standard. Relevantni partneri moraju biti adekvatno osposobljeni, kroz inkluzivan i participativan proces, na primer kroz obuku, poboljšani pristup tehnologijama, bolju infrastrukturu, na primer za precizno navodnjavanje, kao i kroz podršku za sertifikaciju, uključujući i sertifikaciju za organsku proizvodnju.

Samit o prehrambenim sistemima Ujedinjenih Nacija predstavlja inisijativu na globalnom nivou s ciljem uspostavljanja održivih prehrambenih sistema. Srbija, kao članica UN, svoj doprinos ovoj inicijativi daje kroz održavanje nacionalnih dijaloga sa svim zainteresovanim učesnicima. Ovi  dijalozi rezultiraće oblikovanjem nacionalnih smernica ka održivim prehrambenim sistema i  poslužiće u kreiranju budućih politika.

Neka od pitanja kojima su se bavili danas bila su kako obezbediti pravičniju raspodelu prohoda među učesnicima lanca vrednosti, kako se može osigurati da hrana bude zdrava, a da njena proizvodnja bude ipak bude ekonomski pravična i isplativa za sve. Razgovaraili su i o tome kako politika utiče na promene prema održivom prehrambenom sistemu.