Vesti

Tartufari dobijaju licence

Sremska Mitrovica – Polaganje za zvanje tartufar prvi put u našoj zemlji, održano je u našem gradu u oganizaciji Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Podršku organizaciji polaganja ispita u Gradskoj kući, dali su Grad Sremska Mitrovica – Agencija za ruralni razvoj.

Tartufi su vrsta jestivih gljiva koje rastu pod zemljom, najčešće uz korenje stabala poput hrasta, bukve, topole, vrbe i bresta. U svetu hrane najpopularnije su dve osnovne vrste: crni i beli tartuf. Beru se tek kad su zreli, potragu ili takozvani lov vodi stručnjak tartufar.

Dušica Pavlović, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica kaže da je za dobru potragu za tartufima neophodno znanje. Zato su se odlučili da u našoj zemlji organizuju polaganja za ovo stručno zvanje, kaže ona, a počinju današnjim ispitom u našem gradu. Kako je istakla: „Danas se rešava jedna jako važno pitanje, polaganje ispita za komercijalnog sakupljača tartufa. Ovo je jako bitno iz razloga što se ova oblast konačno uvodi u neke legalne tokove i kako bi izbegli incidente kojih smo bili svedoci u prošlosti. Jako mi je drago što je upravo grad Sremska Mitrovica, prvi grad u kome se ovakva obuka, odnosno, ovako polaganje organizuje.”

Tartufi kao gurmanske gljive imaju opor, intenzivan, zemljani miris koji hrani daje jedinstven ukus. Koriste se u vrlo malim količinama koje su ipak dovoljne da svako jelo pretvore u gurmanski doživljaj. Naše okruženje obraslo šumama izazov je za tartufare. Onome ko želi da se bavi ovim poslom nije dovoljno da ima nož, grabulje i psa, mora da poseduje pre svega i znanje.

Neophodno znanje steći će polaganjem za licence, rekao je Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Kako kaže, oni su kao krovna organizacija gljivarskih društava rešili da urede ovu oblast: „Počeli smo akciju sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i naučna komisija je izradila program za edukaciju sakupljača tartufa da bismo ispoštovali kompletnu zakonsku proceduru. Ovim polaganjem ćemo postići da ljudi rade legalno, biće obučeni, sertifikat koji dobiju kad polože test, biće overen od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Drugi korak je saradnja sa rendžerima Nacionalnog parka priode „Fruška gora” i drugim inspekcijskim službama kako da se radi kontrola, zajedno ćemo biti na terenu. Imamo saznanja da je sve što neki ovde vade u sivoj zoni i uglavnom završava u Italiji kao istarski tartuf  i u Francuskoj zemljama koje imaju veliku potražnju. Cena koje se postiže ovde je 10% od cene koja se postiže tamo. Dalje bi trebalo da se organizuje prerada sitnih ili oštećenih tartufa jer se i takav prodaje veoma skupo po Evropi. Trebalo bi na neki način naći investitora i krenuti proizvodnju baš ovde, u Sremskoj Mitrovici.”

Na osnovu potpisanih sporazuma o saradnji sa savezima okolnih zemalja i Grčke, Hrvatske i Italije, u planu je da se napravi berza tartufa, dodaje Jelenković. Uz pomoć Privredne komore Srbije će umrežiti sve otkupljivače i prerađivače iz naše zemlje, Grčke, Italije i Hrvatske da svakog momenta mogu da razmenjuju informacije o cenama tartufa.

Jelena Milošević, predsednik Udruženja gljivara „Lisičarka” Sremska Mitrovica i sekretar Mikološko-gljivarskog saveza Srbije rekla je: „Uvideli smo da je oblast eksploatacije tartufa neuređena godinama je u sivoj zoni, a česte su i netrpeljivosti među samim sakupljačima. Nakon nemilog događaja krajem prošle godine, na moj apel je čak i Ministarstvo policije reagovalo, pa su policajci bili prisutni u šumi kod Jarka i desetak dana. Ovo je prvi korak ka rešenju tog problema koji je osmišljen dobrom voljom svih ljudi uključenih u današnju organizaciju polaganja ispita. Obuka danas ima svoje finale, prijavljenih je preko 90 ljudi, test je zahtevan, jedna četvrtina pitanja je zaštite staništa i prirode, ostalo je o prepoznavanju tartufa i preostali deo je biološki. Nadamo se da ćemo dobiti prve zvanične tartufare sa licencom, sa položenim ispitom koji je vrlo stručan i obuhvata i morfologiju tartufa i zaštitu životne sredine, što je najvažnije jer smo mi u poslednje dve godine popriličan deo terena uništili.”

Komercijalno sakupljanje tartufa radi se iskopavanjem i uništava se veza između tartufa i drveta koji se nalaze u specijalnoj zajednici na obostranu korist. Nije svejedno da li je tartuf mlad, jer tada ne vredi ništa, ili je zreo, kada ima svoju vrednost.

Dr Maja Karaman, predsednik Naučne komisije MGSS smatra da je zato edukacija tartufara i osposobljavanje za komercijalno sakupljanje jako važna: „Jedino kad ste obrazovani i poznajete taj svet, možete da budete svesni posledica koje činite za prirodu u ubiranju tartufa. Za samo branje i iskopavanje tartufa nije neophodno znanje, međutim za odgovornost tartufara i savest prema prirodi je ključna edukuacija. Morate shvatiti sistem, pošto je to živi sistem, vi otkidate nešto od prirode, što je prirodno dobro svih nas, morate biti svesni šta u stvari činite da biste bili mnogo odgovorniji, ne samo prema sebi i prirodi, nego i prema budućem pokolenjima.”

Potražnja za tzv. „crnim i belim zlatom” uvek je višestruko veća od ponude. Kod ljudi visoka cena igra veliku ulogu u bavljenju tartufarstvom, ali se samo od traženja ne može živeti, jer teško je pronaći baš velike količine.

Među onima koji su polagali za sertifikat bio je i Josip Rakoš, predsednik Udruženja tartufara „Tragač“. Počeo se baviti akupljanjem tartufa krajem devedesetih godina, zavoleo je potragu za ovim gljivama i boravak u prirodi ali o oovm poslu kažr: „Do sada smo imali strašne probleme, na prvom mestu je netrpeljivost ljudi, prvenstveno mi smo ovde da udružimo ljude, očekujem da će posao sada ući u legalne vode. Sakupljam tartufe 20 godina i zaista je bilo potrebno urediti haos koji je vladao. Većina ljudi koja je danas ovde želi miran i legalan rad.”

Kod nas ne postoje specijalizovane prodavnice za tartufe, kažu nadležni. Kad se prodaju, drže se u staklenim zvonima, da bi zadržali svojstva. Tartuf se prvo pomiriše, izmeri se težina, pogleda oblik i ustanovi koliko je oštećen, pa se na kraju određuje cena, to je uobičajen način kupovine tartufa u zapadnim zemljama.

Najava događaja

14sepCelodnevni dogadjaj24Međunarodna izložba slika „Fragmenti vidika”

22sep16:0017:45Radnički dočekuje Budućnost iz Dobanovaca

23sepCelodnevni dogadjaj30Projekcija filma „Toma”

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
117.2227117.5754117.9281