Vesti

Spomenik poginulim vojnicima Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu

Sremska Mitrovica – Spomenik poginulim vojnicima Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu otkriven je na platou kod Starog mosta. Otkrivanju spomenika prisustvovali su potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, gradonačelnica Svetlana Milovanović, zamenik gradonačelnice Petar Samardžić sa saradnicima, inicijator postavljanja spomenika Stevo Lapčević i drugi.

Spomenik vojnicima Kraljevine Jugoslavije poginulim prilikom odbrane grada u Aprilskom ratu projektovao je arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ivan Filipović.

Spomen-obeležje svečano je otkrio zamenik gradonačelnice Petar Samardžić.

Inicijativu za postavljanje spomenika dao je novinar Stevo Lapčević. Ovaj spomenik, nije samo spomen braniocima grada koji su u aprilu pre osam decenija ginuli braneći našu Mitrovicu od nadolazećih agresora, rekao je Lapčević i dodao da je ovo spomenik svima koji su u ratovima i mirovima što se na našem prostoru tragično smenjuju bili spremni da se žrtvuju, da u momentu kada se, kako kaže Rakić, carstvo ljulja, postanu svesne žrtve i junaci pravi. To je spomenik ljudima koji su znali da život vredi više nego što oko može da dobaci i koji su, polazeći od te istine bili svesni svojih dužnosti.

Kako je izjavio Lapčević posle otkrivanja spomenika: „Drago mi je što nakon osam decenija obeležavamo ovako jedan bitan i značajan događaj za istoriju našeg grada i za istoriju svih žitelja Sremske Mitrovice. Na ovom prostoru pre osam decenija Jugoslovenska kraljevska vojska zajedno sa dobrovoljcima iz Mačve se suprotstavila nadolazećim agresorima, i vojnici Kraljevine Jugoslavije su ovde svesno položili svoje živote za odbranu tadašnje otadžbine. Mislim da žrtva koju su oni tada podneli, nas obavezuje i danas, da u miru i slobodi koju imamo, radimo svi zajedno za dobrobit naše zajednice, mislim da se na taj način zapravo najbolje odužujemo tim ljudima. Spomenik je samo jedna mala otplata tog duga ali onoliko koliko budemo spremni da se žrtvujemo za dobrobit svih nas, toliko ćemo zaista biti dostojni njihove žrtve.”

Lapčević je istakao u svom govoru sledeće: „Dužnost je reč koja nas sve veže. Mi dugujemo palim vojnicima kraljevske jugoslovenske vojske i taj dug posle osam decenija danas otplaćujemo. Mi dugujemo i onim našim precima koji su stradavali u toku četvorogodišnjeg rata, civilima i vojnicima podjednako. Za njih i zbog njih mi moramo da govorimo o njihovom stradanju. I mi ćemo to činiti. Mi dugujemo i svojoj deci – bolji život, ali život koji neće biti lišen smisla koji se ne može sagledati lagodnim uživanjem u materijalnom blagostanju. Ovaj spomenik, koji govori o dužnosti, datoj reči i ispunjenoj zakletvi, opominje na te naše dužnosti. Put je iscrtan, iskušenja na njemu poznata, stradanje očekivano. Zato ga treba prihvatiti bez straha, na isti onaj način na koji su na ovom mestu pre osam decenija stajali branioci grada. Oni koji sa podsmehom ističu da je njihov najveći greh taj što su dvanaestog aprila poraženi, treba da se zapitaju gde bi i sami bili da su se našli oči u oči sa nacistima i ustašama, a mogli bi da razmisle i o tome kako danas, u miru, ispunjavaju svoje dužnosti, drže do date reči… Slava junacima „Mitrovačkog odreda”, slava kraljevskim jugoslovenskim vojnicima!”

Okupljeni su se prisetili junaka koji se nisu plašili smrti, koji su verovali da život ne vredi toliko da bi se čast žrtvovala radi njega i da je život u ropstvu gori od smrti. Na ovom mestu, pre osam decenija, vojnici Kraljevine Jugoslavije suprotstavili su se nadolazećim nemačkim jedinicama koje su nastupale iz pravca Petrovaradina, Iloka, Šida, u ratu čiji je ishod, saznalo se to veoma brzo, bio unapred određen, rekao je zamenik gradonačelnice Petar Samardžić u svom obraćanju.

„Za naš grad, Aprilski rat počeo je osmog aprila, bombardovanjem pruge i Železničke stanice, nastavio se dolaskom delova Treće konjičke divizije Prve jugoslovenske armije iz Radinaca na prostor Rumske malte, dok su na prostor na kojem se sada nalazimo stigli delovi Erdevičkog odreda, kojeg su činili pešadijski puk i haubički bataljon iz Sedme pešadijske Potiske divizije i tu se sa policijsko-žandarmerijskim i dobrovoljačkim jedinicama iz Srema i Mačve spojio u kombinovani Mitrovački odred koji je imao zadatak da štiti pontonski most i osigurava transport ljudi i materijala preko Save, sve do stvaranja prilike za sopstveno prelaženje u Mačvu”, rekao je zamenik Samardžić obraćajući se okupljenima.

„Tragičnog desetog aprila, dok je u Zagrebu čitan proglas o osnivanju NDH, na ovom prostoru vodile su se borbe koje su okončane dva dana kasnije slomom jugoslovenske odbrane. Koliko je vojnika poginulo, na žalost nije poznato. Jugoslovenske žrtve Nemci nisu popisali, a posleratna ideološka država nikada nije pokazala dovoljno interesovanja da to sama učini. Tek, u jednom nemačkom izveštaju navodi se da se u zoru 12. aprila mrtvi jugoslovenski vojnici, branioci mitrovačkih barikada ležali duž čitavog keja. Hitajući dalje, Nemci su ih pobacali u kapije kuća kraj Save, u Savu i sve tako preko Trga Ćire Milekića gde su se nalazili rovovi do, kako se navodi, „parka kod Rumske malte”, istakao je Samardžić u svom govoru prilikom otvaranja.

Kako je još dodao Samardžić: „Skupa sa palim vojnicima, duž čitavog puta bila je rasuta i jugoslovenska vojna tehnika i oružje”, kako je još dodao zamenik Samardžić: „Napušteni mitraljezi, topovi bez zatvarača, rasuta municija, zapaljeni kamioni, svedočili su o razmerama poraza. Na radnjama izlozi su bili porazbijani, roba odneta od nemačkih vojnika i domaćih pljačkaša. U grad, Nemci su ušli uz pozdrave i hvalospeve koje im je upućio onaj deo domaćih Nemaca i Hrvata koji je okupatore dočekao kao oslobodioce. „Naoružane bande domaćih izdajnika, pristupili su jugoslovenskim oficirima, podoficirima i vojnicima, oduzimali im oružje, kidali epolete, vojničke znakove i ambleme, dok su neke tako razoružane odvodili i zatvarali u policijske zatvore”, navodi se u jednom poratnom izveštaju. Već narednih dana, dok je vlast prelazila u ruke ustaša na čelu sa mitrovačkim advokatom dr Petrom Gvozdićem, u vojne logore Berlina, Dortmunda, Esena, Forbaha, Liburga… oterano je oko 75 Mitrovčana, branilaca grada i Kraljevine Jugoslavije. Bio je to tek početak stradanja koji će, kako je zabeležio i Jovan Udicki, Mitrovicu u toku naredne tri godine pretvoriti u kosturnicu.”

Otkrivanjem ovog spomenika, zaključio je Samardžić, mi odajemo poštu palim vojnicima i sećamo se godina otpora i stradanja Sremske Mitrovice u ratu u kojem je i nad našim sugrađanima izvršen genocid o čijim razmerama javnost i danas, na žalost, malo zna.

Spomenik je podignut u obliku vojničkog krsta, licem okrenutim ka gradu, na zaleđeni su postavljene šine koje predstavljaju protivtenkovske barikade i sve to čini celinu.

Sredstva za izradu spomenika i uređenje platoa obezbeđena su zahvaljujući našim sugrađanima i brojnim sponzorima koji su finansijski pomogli projekat. Ovaj krst podseća na sve hrabre vojnike koji su nesebično svoje živote dali za naš grad.

Spomenik je osveštan u  nedelju, na hrišćanski praznik Cveti, a činodejstvovao je sveštenik Miljan Lapčević.

Posle otvaranja, narodni poslanik Tomislav Janković i pokrajinska poslanica Sanja Kovačević  položili su vence na spomenik.

U svečanosti otvaranja učestvovao je Hor „Irida” pod vođstvom Aleksandre Garunović. Program je vodila Jovana Ninković.

Najava događaja

13julCelodnevni dogadjaj13avgLetnje kreativne radionice

06avgCelodnevni dogadjaj08Porodična savska regata Mitrovica – Šabac

13avgCelodnevni dogadjaj14Srem Folk Fest

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
117.2122117.5649117.9176