Mart – mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora

Sremska Mitrovica – Konferencijom za novinare koju su danas zajednički organizovali Zavod za javno zdravlje i Opšta bolnica Sremska Mitrovica, obeležen je mesec borbe protiv raka, sa ciljem da se istakne značaj preventivnih pregleda i razvije svest kod naših sugrađana o važnosti odazivanja na preventivne preglede, koji se organizovano sprovode skrining metodama.

Zabrinjavajući je podatak Svetske zdravstvene organizacije o sve većem broju obolelih od karcinoma i na žalost, smrtnih ishodima – prema podacima za 2020. godinu, 19.3 milona ljudi je obolelo, dok je registrovano 9.9 miliona smrtnih slučajeva. Vodeće lokalizacije karcinoma su pluća, dojka i debelo crevo.

U obraćanju medijima, dr Branka Malbašić Zečević, specijalista socijalne medicine ZZJZ Sremska Mitrovica, iznela je podatak da je situacija u Sremskom okrugu i Sremskoj Mitrovici slična onoj u Evropi i svetu  i istakla da su kod muškaraca najčešći  karcinomi pluća, debelog creva i prostate, a kod žena dojki, grlića materice, želuca i pankreasa.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 36.000 obolelih, a više od 20.000 ljudi umire od posledica tih malignih bolesti, što su zabrinjavajući podaci. Naša zemlja je 12. u Evropi po oboljevanju, a druga po smrtnim ishodima.

„Mitrovačke zdravstvene ustanove ZZJZ, Dom zdravlja i Opšta bolnica učestvuju u Nacionalnim programima skrininga raka dojke, debelog creva i grlića materice, sa ciljem da se smanji broj obolelih, bolest otkrije na vreme, jer je rano otkrivanje, odazivanjem na preventivne preglede način da se ne dozvoli bolesti da uznapreduje“ – istakla je dr Malbašić Zečević i naglasila da savko od nas može uticati na smanjenje broja obolelih zdravim životnim navikama i prevencijom kao najboljim mehanizmom u kontroli malignih bolesti, jer kad bolest prepoznamo na vreme, lakše je i lečenje i izlečenje.

Specijalista onkologije mitrovačke Opšte bolnice dr Željko Kočić, na današnjoj konferenciji za medije, najpre je ukazao na poslednje podatke Međunarodne organizacije za istraživanje raka, po kojima će se, u narednih deset godina, broj obolelih od karcinoma udvostručiti, a jedna od šest osoba umreti, dok će jedna od sedam osoba dobiti rak.

„Kada govorimo o lečenju onkoloških pacijenata, postoje hirurško i konzervativno, u zavisnosti od karakteristika samog tumora, lokalizaciji i uznapredovanosti. Hirurško lečenje se primenjuje kod lokalizovanih tumorakoji se nisu proširili i u zavisnosti od karakteristika samog tumora i u mitroačkoj bolnici primenjuje se lečenje većine karcinoma. Kada je reč o konzervativnom lečenju u primeni je hemoterapija, radio ili biološka terapija. U našoj ustanovi se primenjuju svi vidovi hemoterapije i za lokalizovane i lokalno proširene tumore, dok se radio terapija ( radi se u Institutu za onkologiju) kod lakalno uznapredovanih karcinoma. Biološka terapija je novijeg datuma, u našoj zemlji se primenjuje od pre dve godine i to u Institutu za onkologiju, daje najbolji rezultat i efekat jer je ciljana i zaustavlja rast tumora, ali je može dobiti samo pacijent sa određenim histološkim karakteristikama tumora, o čemu odlučuje konzilijum lekara“ –objasnio je dr Kočić.

Govoreći o faktorima rizika za nastanak malignih bolesti, dr Kočić je naveo na prvom mestu duvan i alkohol jer sadrže preko 40 štetnih supstanci, koje napadaju pluća, grlo, jednjak, želudac, pankreas, bubreg, dojke, dok su drugi faktori manje zastupljeni, ali ne i manje opasni, a to su jonizujuća zračenja kojima su izloženi neki zdravstveni radnici, hemijske supstance (u hemijskoj, kožarskoj, drvnoj i tekstilnoj indurstriji), a takođe i preterivanje u ishrani koja je zasićena mastima, te je preporuka 5-6 obroka dnevno svežeg voća i povrća.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.