Vesti

„Dan ružičastih majica”

Sremska Mitrovica – Milioni mladih ljudi u celom svetu obeležavaju Međunarodni dan prevencije vršnjačkog nasilja „Dan ružičastih majica” izvorno „Pink Shirt Day”, a obeležava se poslednje srede u februaru od 2007. godine. Tim povodom je održana Tribina „Moja osoba od poverenja-školski policajac” u Gradskoj kući u organizaciji Grada Sremska Mitrovica i Gradske uprava za obrazovanje u saradnji sa Asocijacijom učeničkih parlamenata.

Cilj tribine je upoznavanje učenika sa problemima vezanim za vršnjačko nasilje, ali i osobama kojima se, u tim slučajevima, učenici mogu obratiti za pomoć. Nasilje je u raznim oblicima  deo naše svakodnevnice. Iz tog razloga, ovakvi programi i akcije su potrebni kako bismo odgojili društvo za bolje i sigurnije sutra. Današnjem događaju prisustvovali su: v.d. načelnik Gradske uprave za obrazovanje Zoran Đurić, školski policajac Mića Tomašević i koordinatorka Asocijacije učeničkih parlamenata Grada Sonja Tucaković.

Sve je počelo 2007. godine kada je dečak u Kanadi bio izložen vršnjačkom nasilju u školi, zbog dolaska u ružičastoj majici. Ispostavilo se da je majica bila simbol podrške dečaka svojoj majci koja je bolovala od karcinoma dojke. Školske kolege odlučile su da dignu svoj glas protiv nasilnika i solidarišu se sa zlostavljanim dečakom tako što su se sutradan svi u školi pojavili u ružičastim majicama. Od tada, ružičasta majica postala je simbol borbe protiv međuvršnjačkog nasilja u školama.

Zoran Đurić v.d. načelnik Gradske uprave za obrazovanje kaže da: „Vrlo je bitno da je lokalna samouprava prepoznala važnost ovog dana i zajedno sa Asocijacijom učeničkih parlamenata koja je oformljena ove godine krenula u borbu protiv vršnjačkog nasilja. To je borba koja će trajati, jer, jednostavno, decu moramo upoznati sa tim da je nasilje nešto što ne sme da se dešava. To ne može da se reši za dan, jer to je dugogodišnja borba, ali se nadam da ćemo na kraju, redovnom edukacijom, uspeti da pobedimo.”

Nasilje ili zlostavljanje je svaki oblik ponašanja čiji je cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola drugoj osobi, bilo psihičkog ili fizičkog. Nasilje koje deca i tinejdžeri između sebe trpe, sprovode i čiji su svedoci u osnovnim i srednjim školama se svakodnevno dešava, zbog čega životna stvarnost mnogih maloletnika liči na istinsku noćnu morui. Da bi se pravilno razumeo pojam nasilja među vršnjacima, neophodno je znati šta je nasilje u praksi, kako ga prepoznati, ali i sprečiti.

Kako je istakla koordinatorka Asocijacije učeničkih parlamenata Grada Sonja Tucaković: „Ovo je prva akcija Asocijacije učeničkih parlamenata osnovnih i srednjih škola. Poruka koju smo poslali je to da je jako bitno učiniti sve kako bi se nasilje sprečilo. Veoma je bitno raditi na prevenciji, a, ukoliko ipak dođe do nasilja, neophodno je prijaviti ga. Da bi se to učinilo, mora postojati osoba od poverenja, a mi smo predstavili školskog policajca, kao jednu od potencijalnih osoba od poverenja. Vršnjačka edukacija je jedan od najefikasnijih vidova edukacije, i ona je izvršena. Članovi Asocijacije edukovaće svoje drugove iz osnovnih i srednjih škola o tome na koji način treba da reaguju u slučaju kada se nasilje desi i šta sve treba uraditi kako do nasilja ne bi ni došlo.”

Jedna od najvažnijih karakteristika nasilja jeste njegovo učestalo ponavljanje, pri čemu je prepoznatljivo stvaranje odnosa nadmoći jednog deteta ili grupe dece nad drugim, često izolovanim, ugnjetavanim detetom.

Nikola Beara, učenik Mitrovačke gimnazije, potpredsednik Učeničkog parlamenta i član asocijacije kaže da se, nažalost, susretao sa slučajevima nasilja među vršnjacima i da zbog toga smatra da je: „Izuzetno važno obeležiti ovaj dan, jer na taj način sprečavamo širenje nasilja, koje je na žalost izuzetno rasprostranjeno u školama širom Srbije, pa i sveta. Sreo sam se sa slučajevima vršnjačkog nasilja, kao verovatno i svi učenici i najbolje je reagovati smireno, ne nastavljati se dalje nasiljem, nego prijaviti to nadležnom organu odnosno profesorima, nastavnicima ili školskom policajcu. To je prava prevencija, a zatim oni dalje rešavaju probleme. Prisustvovao sam nekim situacijama i prijavio sam slučaj, naravno da je kasnije bio rešen problem, na kraju su se i ti drugari ponovo pomirili i sve se završilo kako treba.”

Dugotrajno zlostavljanje kao negativan vid ponašanja se može vršiti putem fizičkog kontakta, rečima, ali i odsustvom istih, npr. izolacijom. Upravo trajanje i ponavljanje zlostavljanja definišu vršnjačko nasilje kao takvo, čime se ono bitno razlikuje od drugih vidova ponašanja među decom, poput zadirkivanja.

Dimitrije Štimac, ekonomska, predsednik Učeničkog parlamenta kaže da se nije susretao sa nekim oblikom nasilja u svom školskom okruženju ali da misli da žrtva nikako ne sme da ćuti već obavezno da prijavi nasilje.

„Svakako da žrtva prvo treba da se obrati nekome. To je najvažnije – da se obrati. Potrebno je da se otvori najbližim osobama, osobama od poverenja, prijateljima ili porodici. Najveći je problem u tome što žrtve nasilja, uglavnom, ćute o tome. Takođe, potrebno je nasilje prijaviti nadležnima, kako bi se ono zaustavilo”, dodao je Štimac.

Ukoliko vas vršnjaci na bilo koji način zlostavljaju, sledeće vam može biti od pomoći:

Najvažnije je da sebi priznate da imate problem. Kada to sebi priznate, onda će biti lakše to reći roditelju, prijatelju, nastavniku, školskom osoblju, policajcu ili nekome drugom kome verujete. Ako uspete izgovoriti da ste zlostavljani, uprkos strahu ili stidu, tada se nećete plašiti ni da rešite svoju situaciju, odnosno, da se suočite sa svim svojim strahovima ili sramom.  Najvažnije je da o tome ozbiljno porazgovarate sa osobom od poverenja, koja vam može pomoći i pružiti vam podršku. S obzirom da želite da nasilje koje se nad vama vrši prestane, razgovor postaje direktni način njegove prevencije. Kada se o nečemu stalno govori, edukuje, ponavlja onda je to znak da su ljudi svesni određenog problema i da su voljni da ga reše. Dosledno prijavljivanje nasilja ili pokušaja nasilja, prekida začarani krug, to morate znati. Sve dok o tome ne govorite i dozvoljavate da se nasilje nastavlja, od sebe pravite žrtvu.

Kada vas neko na bilo koji način tretira s nepoštovanjem ili se odnosi nasilno, to nipošto ne znači da ste manje vredni, da ste slabić ili da zaslužujete to što vam se događa. Upravo suprotno, ohrabrite sebe tako što ćete verovati u svoju ličnu vrednost i delujte protiv nasilja koje se vrši nad vama tako što ćete o tome otvoreno pričati. Ako činjenicu da ste zlostavljani čuvate kao tajnu, u očima svojih zlostavljača to izgleda kao odobravanje, kao da im priznajete da su u pravu i da to tako treba. Pogrešno! Pobunite se, recite o tome nastavnicima i roditeljima koji dalje treba da obaveste policiju i Centar za socijalni rad. Poziv u pomoć je znak hrabrosti i time ste učinili veliki korak napred ka rešavanju svog problema, a sebe ste osnažili kao ličnost.

Kažite imena i prezimena onih koji vas zlostavljaju, a ako ih ne znate, pokušajte saznati ili zamolite roditelja, nastavnika ili prijatelja da to učine za vas.

Uvek se vraćajte nakon nastave kući i obrnuto sa prijateljem, roditeljem ili u grupi sa svojim školskim drugovima.

Uloga roditelja je jedan od najvažnijih faktora u prevenciji vršnjačkog nasilja, koji svojim autoritetom, doslednošću reči i dela, iskrenošću i poverljivošću mogu odgovorno, zrelo i staloženo rešiti problem svoga deteta. Svojim učešćem, roditelj osigurava da se dete ne okrene pogrešnim stranama za pomoć, npr. lošem i nasilnom društvu, jer tako i žrtva nasilja rizikuje da postane nasilnik.

Osim roditelja, važno je da i školsko osoblje (nastavnici, pedagog, psiholog, direktor) te policija učestvuju u prevenciji vršnjačkog nasilja, stoga budite uporni u prijavljivanju zlostavljanja, bilo da ste u pitanju vi ili neko od školskih drugova. Kada porodica, škola i policija zajedno sarađuju onda je lakše izaći iz „začaranog” kruga nasilja, jer prisustvo starijih itekako utiče na smanjivanje zlostavljanja.

Ukoliko vas neko zlostavlja putem interneta, bitno je uraditi sledeće:

– Ne odajte lične podatke ili stvari koje smatrate privatnim na internetu; nikome ne govorite vlastite passworde/lozinke (osim roditeljima koji žele da vas zaštite), jer je to vaše pravo na privatnost i lozinkom se štitite;
– Sačuvajte uvredljiv sadržaj koji su vam poslali, kao dokaz (tweet, facebook komentar, poruke, email, i sl.), zapišite ga zasebno;
– Nemojte odgovarati na uvredljiv sadržaj, jer se time situacija samo može pogoršati;
– Sačuvajte identitet osobe koja vas zlostavlja, čak i ako se radi o nadimku, a ne pravom imenu i prezimenu osobe, jer je važno pokušati saznati ko je nasilnik;
– Obavestite odraslu osobu kojoj verujete (roditelj, nastavnik, starija sestra/brat, zaposlene u školi) i tražite njihovu podršku, bez obzira na uvredljiv sadržaj; istrajte uprkos stidu i strahu;
– Nakon što su roditelji obavešteni o nasilju, potrebno je sastati se sa školskim osobljem (npr. nastavnik) te roditeljima zlostavljača;
– Ukoliko se naljutite na nekoga, suzdržite se od komentara ili ljutitog odgovora toj osobi; reakcija u afektu (ljutnji, besu ili drugom vidu agresije) neće rešiti problem. Kada ste smireni, onda ćete jednostavnije sagledati i steći zreliji uvid u situaciju u koju ste uključeni. Čak i ako ste ljuti, ponašajte se prema drugima onako kako želite da se drugi ophode prema vama – s poštovanjem.

Najava događaja

26marCelodnevni dogadjaj27aprIzložba o Dobrici Milutinoviću u Muzeju Srema

08aprCelodnevni dogadjaj14junPrirodnjačka izložba u Muzeju Srema

19apr12:0018:00Nova zgrada vrtića u Laćarku 19. aprila

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
117.2057117.5584117.9111