Sremska Mitrovica – Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za proslavu najradosnijeg pravoslavnog praznika Božića – rođenja Isusa Hrista. Grad Sremska Mitrovica u saradnji sa Nacionalnim parkom Fruška gora, obezbedio je besplatan badnjak koji je deljen Mitrovčanima na više mesta u gradu.

Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Predstavnici lokalne samouprave poklanjali su badnjak sugrađanima, čestitajući praznike na Trgu Ćire Milekića.

Zamenik gradonačelnice Petar Samardžić rekao je da je suština najradosnijeg hrišćanskog praznika međusobno darivanje, razumevanje i ljubav, kako ljudi međusobno, tako i svih nas prema prirodi i dodao: „Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora u saradnji sa Gradom Sremska Mitrovica, deli danas, na Badnji dan, 1.500 badnjaka građanima. Podela se vrši na nekoliko lokacija – na Trgu Ćire Milekića, u centru Laćarka, kao i u centru Mačvanske Mitrovice. Ideja ove akcije jeste, pre svega, očuvanje narodnih običaja i tradicije, uz istovremeno očuvanje ekosistema, odnosno, prirodnih vrednosti najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji i jedinog na teritoriji Vojvodine. Stručna lica Nacionalnog parka su sečom hrasta pripremili ove badnjake, isključivo sa površina koje su za to predviđene planom uzgoja i planom seče.”

Čestitao je Božić svim pravoslavnim vernicima: „Zato bih poželeo svima koji praznuju srećan Božić. Želeo bih da im ovaj radosni i sveti praznik podari snage da pobedimo sva iskušenja u miru i dostojanstvu, da nam podari vere da zajednički možemo da izgradimo bolji i srećniji život za sve nas.”

Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom. Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja. Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj rođenja u Vitlejemu.

Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlejemsku pećinu, u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.

U seoskim kućama slama leži i po tri dana, dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak. Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima
se daje hrišćanski smisao, jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju. U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.

Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara, pored SPC, slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

Danas, 6. januara 2021. na Badnji dan sveta liturgija održana je u 9 časova, dok će se u 18 časova održati večernje i paliće se badnjak.

U pravoslavnom hramu Svetog Velikomučenika Dimitrija u Sremskoj Mitrovici na Božić će biti održano jutrenje u 8 časova.