Aktivnost uključivanja srednjih škola u budžetski proces

Sremska Mitrovica – U okviru Projekta za odgovornu vlast realizuje se aktivnost uključivanja učenika sredjih škola u budžetski proces. Grad je partner na tom projektu od novembra 2019, o čemu je bilo reči na sednici Aktiva direktora srednjih škola, kojem je prisustvovala i gradonačelnica Sremske Mitrovice.

Cilj je da se sami učenici uključe i definišu projekte koje smatraju važnim za  unapređenje uslova rada  i boravka u školama, da se o predlozima glasa i na taj način izaberu projekti koji su najpotrebniji. Aktivnost uključivanja srednjih škola u budžetski proces se sprovodi u okviru projekta koji je iniciran i finansiran od strane USAID. Cilj je unapređenje odgovornosti vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou.

O sastanku sa direktorima srednjih škola gradonačelnica Svetlana Milovanović rekla je sledeće: „Prvo što treba proveriti po školama jeste da li imaju sve što im je potrebno za dezinfekciju. To nam je zaista prioritet, da sačuvamo zdravlje zaposlenih i dece, kako u srednjim školama, tako i u osnovnim. Sve potrebe koje imaju, da li za dezinfekcionim sredstvima ili maskama, mogu uvek da se obrate lokalnoj samoupravi. Za sada nemamo problema kada je reč o osnovnim i srednjim školama i u njima nema obolelih. Da bi tako ostalo, svi moramo voditi računa i biti odgovorni.”

„Još jedna tema ovog aktiva bila je projekat USAID-a, u kome učestvuje i lokalna samouprava, a tiče se samog kreiranja budžeta i za sada to važi za učenike učeničkog parlamenta srednjih škola. Oni će dati svoje predloge o tome šta je ono što bi voleli da imaju u školi, u vrednosti od 500 hiljada dinara plus PDV. Izabraće se projekat koji je dobio najviše glasova, uputiti lokalnoj samoupravi, a mi ćemo ih kroz sve to naučiti kako se kreira budžet, kako se raspolaže novcem i kako se određuju prioriteti. Mislim da je to zaista lepa akcija. Radi se o deci koja su treća ili četvrta godina srednje škole i smatram da će učestvujući u njoj moći nešto da nauče.”, dodala je gradonačelnica Milovanović.

Očekivani rezultati projekta su povećano učešće javnosti u donošenju odluka i nadzoru nad radom jedinica lokalne samouprave. Kroz podršku obezbeđenu od strane projekta, lokalne samouprave razvijaju mehanizme kako bi lokalne samouprave  funkcionisale na transparentniji i odgovorniji način.

Aktivnost se realizuje uz saradnju sa učeničkim parlamentima koji predstavljaju učenike svih razreda. Svi zajedno razmatraju koji su to projekti, poslovi, radovi najpotrebniji da se odrade i tako unapredi boravak i nastava u školi.

Kako je rekla Mirjana Đorđević predsednica Aktiva direktora srednjih škola: „Tema aktiva direktora, pre svega, bio je prevoz učenika, kao i projekat koji gradonačelnica ima ideju da se ostvari u saradnji sa đačkim parlamentima. Dakle, prva tema bio je prevoz, odnosno problemi koji su nastali usled drugačije organizacije nastave u odnosu na prethodnu godinu. Sve srednje škole od ove godine kreću u školu od osam sati ujutru i završavaju do oko pet sati posle podne. Đaci su i pre i popodne čekali po sat ili dva da bi mogli da se vrate kući ili da počne nastava, a sada smo postigli zajednički dogovor kako bi se vreme čekanja skratilo. Tako će deca dolaziti na nastavu u periodu kada ona počinje, a kući će se vraćati u neko razumno vreme, bez dugog čekanja.”

O smom projektu Đorđević je rekla: „Ideja je bila da đački parlamenti rade projekte, koji će školi doneti i neka sredstva. Radiće se više projekata, a đaci će izabrati onaj za koji smatraju da je najbolji. Izuzetno nam je drago što je konačno nešto počelo da se radi i po školama, odnosno, što će učenici i sami moći da, kroz različite projekte, shvate kako se projekat piše, šta znači budžet i šta to znači isfinansirati nešto.”

Odsustvo poverenja i nedostatak aktivizma je hroničan problem u loklanim samoupravama. Građani nemaju dovoljno poverenja da lokalne vlasti žele da čuju njihov glas, a načini pozivanja građana  da učestvuju su često prevaziđeni i ne odgovaraju savremenom načiu života. Ti problemi su pristutni i kod mladih čiji se život sve više odvija u virtuelnom svetu.

Predloge definiše parlament kroz debatu, razgovore sa učenicima i stavlja ih na glasanje. Učenici su ti koji sami treba da se izjasne šta je to što je potrebno u školi, da se glasanjem izbore da projekat koji je najpotrebniji pobedi i uvrsti se u budžet lokalne samouprave i bude realizovan. Učenici se upoznaju sa načiom funkcionisanja lokalne samouprave, donošenjem odluke o budžetu, upoznaju šta je to budžet. Potrebno je da učenici steknu poverenje u lokalnu samoupravu, da oni budu ti koji će kontrolisati realizaciju svog izabranog projekta. Upoznaju koje su to  zakonske procedure  koje moraju biti ispoštovane pre izvođenja radova na projektu.

Uključivanjem učenika u konsultacije o budžetu unapređuje se aktivizam mladih u lokalnoj zajednici i jača poverenje u demokratske procese neposrednog odlučivaja. Na taj način mladi se uče načinima na koje je potrebno i moguće da utiču i kontrolišu lokalnu vlast i čine je bližom građanima, njihovim interesima i potrebama.

Zahtev da se izabrani projekat uključi u budžetski proces se upućuje lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava u budžetu za narednu budžetsku godinu će opredeliti sredstva za realizaciju izabranog projekta od strane učenika. Cilj je da se ova aktivnost postane sastavni deo procesa pripreme odluke o budžetu.

Primer dobre prakse je Grad Sombor koji je ovu aktivnost sproveo prošle godine i zabeleženi su pozitivni rezultati kod učenika i predstavnika lokalne vlasti.