Sremske Mitrovice – Spomen-bistu Kralju Petru Prvom Oslobodiocu svečano je otkrio Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević na platou ispred nekadašnjeg Doma Vojske Srbije.

Bista je postavljena zahvaljujući dobrovoljnim prilozima građana kroz Akciju „Petrovih 800”. Sakupljeno je 8.000 evra, učestvovalo je nekoliko stotina ljudi iz Srbije i inostranstva, dok je bista, otisak, poklon vajarke Drinke Radovanović iz Beograda.

Starešina Kraljevskog Doma Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević zahvalio se svim učesnicima ove akcije i podsetio da je upravo na dan 21. septembra Petar Karađorđević zvanično krunisan.

„Veoma sam srećan što sam na otkrivanju spomenika mom pradedi Njegovom Veličanstvu Kralju Petru Prvom. Pre 116 godina moj pradeda je krunisan za kralja Srbije. Njegova vladavina obeležena je velikim stepenom političke slobode, slobodom štampe, nacionalnim, ekonomskim i kulturnim usponom i s punim pravom se naziva zlatnim dobom srpske demokratije. Kao mlad čovek moj pradeda je preveo knjigu engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila “O slobodi”, u predgovoru koji je kasnije postao njegov politički program rekao je da sloboda otvara narodu oči i da mu treba dati priliku da razvija svoje potencijale. Duboko sam zahvalan svima koji su pomogli da sećanje na mog velikog pretka Kralja Petra Prvog nastavi da živi i među novim generacijama Srbije,” rekao je Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.

Svečanosti su prisustvovali Svetlana Milovanović, gradonačelnica Sremske Mitrovice, njen zamenik Petar Samardžić i Ilija Nedić predsednik Skupštine grada. Odlukom Skupštine grada, bista je postavljena na plato ispred Doma Vojske jer se taj prostor se nalazi na kraju Ulice Kralja Petra, a biće rekonstruisan u skorije vreme.

Svetlana Milovanović gradonačelnica rekla je tokom svečanosti: „Retki su narodi ovako burne i bogate istorije i retke su nacije koje imaju svoj kraljevski dom. Tagovi naše istorije treba da budu na svakom koraku, zato današnji dan treba sa ponosom da bude upisan u naše pamćenje. Ovo nije prvi spomenik Kralju Petru Oslobodiocu u našem gradu, u godinama posle Velikog rata južno od Save i Dunava podizala su se obeležja srpskom vojniku, a severno kraljevima Petru i Aleksandru. Mi, Mitrovčani smo to uradili na svoj način, u spomen Kralju Petru podignuta je zgrada gimnazije, koja će se sve do okupacije u Drugom svetskom ratu, sa ponosom zvati Državna realna gimnazija Kralja Petra Prvog Velikog Oslobodioca. Takav spomenik i danas obrazuje, vaspitava i uvodi u život mnoge generacije i služi im na najbolji način, baš onako kako je to radio naš veliki vladar, naš Čika Pera. Čast nam je da ćemo od sada imati dva obeležja u njegov spomen, bista koju otkrivamo budno će bdeti nad Ulicom Kralja Petra, njegovom ulicom, žilom kucavicom našeg grada, grada istorije i budućnosti. Posle Prvog svetskog rata ostvarena je težnja srpskog naroda da živi u jednoj državi i danas Vlada Republike Srbije čine izuzetne napore da u ekonomskom, kulturnom i drugom smislu objedini srpski narod. Ovi spomenici su odraz tih težnji. Zahvaljujem se svima koji su sledili njegov primer i pomoću priloga podigli ovu bistu za večno sećanje i za večnu slavu.”

Inicijativu za podizanje spomenika pokrenuo je novinar Stevo Lapčević, uz blagoslov njegovog brata jereja Miljana Lapčevića i ubzo je inicijativu podržalo Udruženje Kraljevina Srbija i Udruženje „Kulturni klub Crnjanski“.

Na akciju ga je podstaklo saznanje da je pre 100 godina bila pokrenuta inicijativa za podizanje spomenika ali je novac usmeren u izgradnju gimnazije. Motiv je, kako navodi Lapčević, bio pre svega istorijski jer je Kralj Petar kao istorijska figura vezana za Srbe kao narod, za Srbiju kao državu ali i za Srem jer je prisajedinio Srem Kraljevini Srbiji, a Mitrovčani su kao dobrovoljci učestvovali u svim tim ratovima na strani te vojske.

Kako je tokom svečanog programa rekao Stevo Lapčević: „U našim očima završiće se jedan vek, čitavo jedno stoleće u kojem su živeli naši preci, u kojem su junaci sa Cera, Kolubare, sa Drine, sa Timoka pokrenuli inicijativu za podizanje spomenika Kralju Petru združeni sa dobrovoljcima, učesnicima Velikog i balkanskih ratova iz Sremske Mitrovice. U ovom času, u kojem združeni, zajedno, ujedinjeni stojimo svi skupa, preci i potomci, među nama danas nema nikakvih granica, budite ponosni što ste danas u jednom stroju sa svojim dedovima. Mi, Petrovih 800 nismo bitni, mi smo bili pokušaj koračanja nejunačkom vremenu uprkos. Naše je počelo i završilo se, bitni su junaci ispred čijih svetlih likova danas stojimo koji nas gledaju sa naših zastava, oni koji danas u nebeskoj Srbiji rade za nas više, jače i bolje nego što su činili onda kada su koračali našim ulicama. Hvala im što su nam pomogli da kao generacija napuštenih, prevarenih, izdanih lutalica skinemo sa leđa makar deo tereta pod kojim se svakim danom sve više savijamo. Hvala i onima koji su svojom nebrigom, nemarom, nemanjem vremena dopustili nama da završimo jedno ovako veliko delo. Danas smo ponovo na početku, baš kao što smo bili stotinu godina kada su naši div-junaci padali, ustajali i borili se za našu slobodu, kada su svojom žrtvom razvejali mračne oblake i dopustili da nad našom ravnicom zablista naše sunce. Na početku i na kraju tog dela stajao je kralj, on i danas stoji pred nama, doziva nas i traži od nas da budemo dostojni njegovog i dela njegovog naroda. On i danas sedi među nama, skromno čekajući povratak na mesto koje mu pripada. Sa tog mesta, sa iskona naše istorije, naš kralj još jednom će razvejati mrak i dopustiti suncu da zasija nad našim ravnicama. Veliki Miloš Crnjanski je rekao da smrti nema da ima samo seoba, pa ima i zaveta, ima i duga, ima i date reči. Mi smo datu reč ispunili i sa svojih leđa skinuli deo tereta.”

Zahvalio se još jednom svima koji su podržali ovu inicijativu. Spomenik je osveštao njegovo preosveštenstvo vladika sremski Vasilije.

U kulturno-umetničkom programu učestvovali su Hor „Irida”, Aleksandra Padrov operska pevačica, glumci Aleksandar Krstajić, Vldimir Balašćak, pesnikinja Željka Avrić, voditelj Jovana Ninković Stević i drugi.

Pored udruženja i pojedinaca koji su bili nosioci akcije, otkrivanje spomenika podržali su Grad Sremska Mitrovica, Srpska Pravoslavna Crkva, Vojska Srbije, mnoge ustanove kulture kao i pojedinci.