Vesti Zaoravanje umesto paljenja strništa 18/08/2020 Još iz kategorije Vesti: Poseta bratskom Gradu Banja Luci 24/04/2024 Najslađi humanitarci – prikupili sredstva za lečenje sugrađanke Aleksandre Dinić 24/04/2024 „Uskršnji atelje” 24/04/2024 Sremskoj Mitrovici – Tribina o štetnosti paljenja strništa održana je u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici. Predstavnici Poljoprivredne stručne službe našeg grada razgovarali su sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine i poljoprivrednim proizvođačima. Mitrovački poljoprivrednici su uglavnom savesni, čulo se na tribini, kao i to da se očuvanjem prirode redovno treba baviti, kako ne bismo osetili posledice koje mogu biti nesagledive. Čovek treba da čuva prirodu, a ponekad treba da prođe i do 50 godina da bi se zemlja oporavila i da bi se vratio humus posle nepravilnog tretiranja. Milić Milan diplomirani inženjer zaštite životne sredine, savetnik Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica rekao je: „Ovom prilikom, razgovarali smo o tome koje su posledice paljenja žetvenih ostataka. One mogu biti nepovoljne kako po žive organizme, po plodnost zemljišta, a utiču i na čovekovo zdravlje i bezbednost. Paljenjem se postiže velika temepratura na parcelama, stvara se pepeo koji raznose vetar i kiša. Prvi sloj zemljišta, koji se pretvara u pepeo ima visoko hranljive materije koje su potrebne biljkama za razviće, a da bi se on oporavio od uticaja visoke temperature potrebno je do pedeset godina. Paljenje je veoma popularno, ali mi možemo da pohvalimo naše poljoprivredne proizvođače. Već godinama pratimo tu praksu, koja nije dobra, i ona se iz godine u godinu smanjuje. Umesto paljenja žetvenih ostataka, trebalo bi ih zaoravati, kako bismo zemlji vratili makar nešto od hranljivih materija.” Preporuka Poljoprivredne stručne službe je da se nakon zaoravanja izvrši analiza zemljišta, kako bi se po preporuci koju daje njihova akreditovana laboratorija, pristupilo pravilnom đubrenju i zemljište obogatilo svim neophodnim hranljivim materijama. Kako je rekao Marko Đuričić poljoprivrednik iz Martinaca: „Strništa su paljena pre nekih 10, 15 godina, još od tog vremena ja ne palim na mojim parcelama, bilo da je soja ili pšenica. Najveći problem je s kukuruzovinom ima mnogo ostataka i tu je najteže zaorati i pripremiti zemljište, tako da ljudi najčešće tu pribegavaju paljenju, zato što treba brzo pripremiti zemljište za pšenicu i onda se nema vremena da se to usitnjava tanjiračom. Međutim paljenjem žetevnih ostataka gubi se i dosta azota u zemljištu, poslednjih godina ljudi savremenom i naprednijom mehanizacijom uspevaju da pripreme zemljište bez paljenja. Problemi od paljenja najčešće su bili štete na susednim parcelama, sve su to mali posedi kod nas, šteta od uništavanja mikroorganizama zemljište postaje zbijenije, teže se obrađuje narednih godina.” Uzastopnim paljenjem strništa tokom dve, tri godine stvara se zbijeno zemljište, biljke su manje u porastu i rezultat je manji prinos. Sremski i mačvanski poljoprivrednici su svesni toga i zato pribegavaju zaoravanju strništa što je mnogo bolje za očuvanje prirode, a i bolje prinose. PodeliTweetPrintEmail
