Ravnje – Crkva svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ravnju osvećena je danas. Činu osvećenja pored vernika i mešatana sela, prisustvovao je vladika šabački Lavrentije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kojeg je crkva odlikovala ordenom za pomoć u izgradnji hrama.

Ravnje, selo u severnom delu Mačve posle dugog niza godina dobilo je crkvu. Ideja da se na prostoru iza škole sazida hram potekla je od vernika iz ovog sela, oca Milorada Pavlovića, paroha zasavičkog, Mesne zajednice „Ravnje”. Profesor Toma Pavlović je poklonio svoje imanje u neposrednoj blizini škole kako bi tu bila izgrađena crkva.

Radmilo Budečević, predsednik Saveta Mesne zajednice „Ravnje” rekao je nešto više o značaju ovog sela: „Ravnje je istorijsko mesto, osnovano 1822. godine i najmlađe selo u Mačvi. Za dve godine ćemo slaviti 200 godina od osnivanja sela. U Ravnju je bila osudna bitka u Prvom svetskom ustanku kad je Zeka Buljubaša sa svojih 300 golaća odigrao istorijsku ulogu, koja je nepravedno zapostavljena u istoriji. Spasao je Miloša Obrenovića, dao da napravi odstupnice da može da se povuče u zadnji čas. Sve u Ravnju je u znaku Zeke Buljubaše što bi trebalo da pomogne razvoju sela. Zahvaljujući gospodinu Nedimoviću koji kada nešto obeća to i uradi, od nekih osam najvažnijh stvari za naše selo, on je uradio ne osam, uradio je 16, tako da je lako sa njim raditi. Mi smo sad od jednoga staromodnog sela koje je imalo ruine od doma kulture, koje nije imalo ni poštu, ni ambulantu, koje je imalo loše puteve, kompletnu infrastrukturu na jednom jako lošem nivou, sad je Ravnje postalo sa ovim hramom, sa ovom portom, sa ovim što je urađeno ovde, postalo je jedna mala varošica i ja se dičim time. Ima 48 godina kako radim za moje selo koje najviše volim na svetu. Ne kažem ni jednog trenutka da sam ja tu najzaslužniji ali sam dao sve od sebe i ovo je kruna tog mog rada.”

Eparhija šabačka svojim najvišim odlikovanjem Ordenom svetog vladike Nikolaja, odlikovala je ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića za zasluge u izgradnji hrama. Za vreme mandata dok je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice učestvovao je u pokretanju radova, a i kasnije je podržavao izgradnju crkve.

Petar Samardžić direktor Agencije za ruralni razvoj Grada veoma je zadovoljan izgradnjom hrama: „Ove godine lokalna samouprava je dosta napora učinila u oblasti unapređenja ruralne infrastructure. Rađeni su putevi, asfaltirane ulice, uređene su saobraćajnice, gradili su se parohijski domovi, kapele, crkve. Danas smo ovde u Ravnju koje je konačno dobilo svoju svetinju posle toliko godina koja će ostati budućim naraštajima, budućim pokolenjima da ovde, kako je vladika Lavrentije rekao, mogu da provode sve svoje dane, kada su srećni, kada su tužni, kada su žalosni. Lično veoma ponosan i zadovoljan što je ovo selo dobilo crkvu, selo odakle vodim poreklo, gde sam odrastao, gde sam se i krstio kada ovde nije bilo crkve, tako da mi je veliko zadovoljstvo što je Ravnje dobio jednu ovakvu svetinju.”

Novica Stanković meštanin ovog sela i blagajnik u crkvi rekao je: „Ovde je mnogo ranije postojala inicijativa da se ova crkva napravi, zbog opravdanih i neopravdanih razloga nije moglo sve dok se nisko skupili od ministra Nedimovića, pa po hijerarhiji dole i svi smo doprineli da se ovo bogougodno delo napravi i svi smo srećni zbog toga. Istorija vezana za ovo selo govori da i ovaj hram počiva na kostima mučenika, onih koji su branili ovo selo i Srbiju i na ovaj način im se zahvaljujemo.”

Vladika šabački Lavrentije prilikom osvećenja istakao je da je crkva u Ravnju jedna od najlepših u čitavoj Eparhiji i njegovom srcu „najmilijih”. Višedecenijska želja meštana Ravnja se ispunila, da imaju svoj seoski hram.

Zvonko Petrović akademski slikar naslikao je mural i kaže da je bilo vrlo teško da se na dosta neobičnom formatu prikaže čuvena Bitka na Ravnju ali se on sa sradnicima potrudio da to i uspe. „Dimenzije 56 metara puta dva metra su format na kojem je bilo veoma teško da se iskaže jedna kompleksna istorijska kompozicija kao što je bilo koja bitka, pa i ova na Ravnju. Vreme nam je pravilo problem, bilo je mnogo izazova ali sam ponosan na uspeh u realizaciji ideje koju sam razvio i zamislio na skici. Pored interesovanja za likovnu kulturu uvek me je privlačila i naša nacionalna istorija. Nije bio problem da ukomponujem sve likove koji su učestvovali na našoj strani Zeku Buljubašu, Stojana Čupića i druge i oslikam naš Termopil, bitku koja je okončala ustanak, nažalost nepovoljno po nas”, rekao je Petrović.