Sremska Mitrovica – Tradicionalni običaj paljenja Badnjaka održao se u svim pravoslavnim hramovima u našem gradu u prisustvu velikog broja vernika, ministra Branislava Nedimovića, poslanika u Skupštini AP Vojvodine Dmitara Stanišića i gradonačelnika Vladimira Sanadera .

Pravoslavni vernici su večeras obeležili Badnje veče, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića – praznika kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje ukrug prostorije u kojoj se postavlja posna večera.

Paljenje badnjaka je običaj koji smo primili od naših predaka i ostavljamo onima koji dolaze. Badnjaci su paljeni ispred Hrama Svetih sirmijumskih mučenika u Maloj Bosni. Pored velikog broja vernika, paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Vladimir Sanader.

„Dočekujemo sutrašnji najradosniji hrišćanski praznik ovde zajedno sa narodom u Maloj Bosni u Hramu sirmijumskih mučenika. Želim pre svega svima da poželim sretno Badnje veče, sve najbolje u životu svim našim sugrađanima, puno sreće, zdravlja, radosti i da ovaj Božićni praznik protekne u najboljem redu, da svim građanima donese što više uspeha, radosti, sreće ljubavi i da se zajedno krenemo napred.” – rekao je gradonačelnik Vladimir Sanader.

Badnji dan, Badnje veče i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Badnjidan je poslednji dan Božićnog posta. Dan koji mu prethodi je Tucindan.

Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče. Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?” odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću” Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!”. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima “Srećno vam Badnje veče”, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita. Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići.

Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima. Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile. Potom sledi paljenje badnjaka. Običaj nalaganja badnjaka na vatru vrlo je star. Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Deca „džaraju” vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica … nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.