Sremska Mitrovica – Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević otvorio je danas u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici izložbenu postavku – „Istorijska uloga Kazneno-popravnog zavoda i stradanje Srba u dva svetska rata – Zapečaćene sudbine”.

Otvaranju postavke prisustvovali su pored direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića, upravnik Zavoda Aleksandr Alimpić i zamenik upravnika Nebojša Draganović.

„Velika je čast u privilegija direktora uprave za izvršenje krivičnih sankcija da u vreme svog mandata ima jedan ovakav događaj, zbog toga sam veoma zahvalan zaposlenima u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica predvođenim upravnikom Aleksandrom Alimpićem, kao i umetnicima koji su radili na kreiranju i izradi ove izuzetne postavke, a sve sa ciljem da sačuvaju od zaborava veoma važan segment naše istorije. Postavka na jedan upečatljiv način svedoči o stradanjima nevinih žrtava, žene, dece, omladine za vreme Austrougarske monarhije i zloglasne Nezavisne Hrvatske i na autentičan način govori o svireposti zločina koji su sprovođeni nad našim stanovništvom, nad Srbima. Svi mi znamo da zatvori često umeju da budu riznica bogate istorijske građe, ovo se posebno odnosi na zavode kakav je Sremska Mitrovica za koji danas možemo da kažemo da ima viševekovnu tradiciju. Svi koji su učestvovali u postavci ove izložbe su pokazali državi da na veoma odgovoran način rukuju sa vrednom istorijskom građom, a pored toga su i na najbolji način odali poštu nevino postradalim žrtvama koje su svoje kosti ugradili u temelje moderne države Srbije”, rekao je Carević prilikom obilaska postavke.

Aleksandar Alimpić, upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici rekao je da je ova izložbena postavka čuvar, ali i opomena na sve događaje koji su se dešavali u ovom zatvoru od njegovog osnivanja 1895. godine.

Postavka ima četiri celine – prvi deo je posvećen stradanju Srba u periodu od 1901. do 1918. godine kada je zatvorom upravljala Austrougarska. Drugi deo postavke odnosi se na izvršenje smrtnih kazni u Kraljevini Jugoslaviji. Najpotresniji deo Muzeja svedoči o stradanju Srba u leto 1942. godine kad je ovim zatvorom upravljala takozvana NDH. Poslednji deo izložbe posvećen je poznatim političkim zatvorenicima koji su u ovom zatvoru služili kazne: Žarko Zrenjanin, Oskar Davičo, Milovan Đilas, Moša Pijade….

„Pet godina aktivno radimo na pripremi materijala za monografiju Zavoda u kojoj će se naći sve ono što se dogodilo u njemu događalo u periodu od 1895. godine, pa do dana današnjeg. Jedan deo monografije smo već završili i prva knjiga će biti objavljena najverovatnije u martu mesecu naredne godine. Naša prvobitna zamisao je bila da prikupimo podatke vezane za istorijsku ulogu Zavoda, međutim radeći po arhivima kako u Srbiji, tako i u Sarajevu, Vukovaru, Zagrebu došli smo do nekih vrlo značajnih podataka koji govore o stradanju Srba tokom dva svetska rata. Kada sam upravniku Alimpuću na to ukazao on je došao na ideju da uradimo jednu izložbenu postavku koja će sve to da ovekoveči i da ostane narednim generacijama kao podsetnik na to šta se sve dešavalo iza ovih zidina. Najviše smo se bazirali na period vladavine Austrougarske, tada je upravnik Zavoda bio Šiđanin Milan Kostić koji je vodio dnevnik, tako da smo mi na osnovu njegovih autentičnih zapisa saznali dosta o tome šta se ovde događalo. Veliki broj ljudi je bio zatvaran i to ne samo ratnici, borci i ranjenici, nego i žene, deca. Neki od njih su dalje slati u logore, a delom ostavljani u Mitrovici gde su masovno umirali”, priča Draganović i napominje da je u nekim trenucima u Zavodu bilo smešteno i preko 5.000 ljudi, a njegova kapacitet u tom periodu bio je 1.000 lica. rekao je Draganović.