SREMSKA MITROVICA – Zlatni avarski pojas iz okoline Sirmijuma, neprocenjivo kulturno bogatstvo prvog reda, prvi put je izložen javnosti u okviru Novembarskih dana. Izložba „Četiri dana zlatnog pojasa Sirmijuma” otvorena je povodom Dana Muzeja Srema, koji na ovaj način obeležava 77 godina postojanja.

Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Grada Sremska Mitrovica i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Otvaranju izložbe prisustvovali su gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović, predsednik Skupštine grada Vladimir Pavlović sa saradnicima, brojni gosti i građani.

Izložbu svetskog značaja otvorio je potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić rekavši: „Najvredniji artefakt sa područja nekadašnjeg Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice, upravo je izložen. Veliko mi je zadovoljstvo što je Pokrajinski sekretarijat za kulturu učestvovao u finansiranju ovog projekta sa dva miliona dinara, a vrednost projekta je ukupno pet, kako bi svetska, ali pre svega naša javnost mogla da vidi ovo kulturno blago. Pored Sunčanog sata i još nekih nalaza koji se čuvaju u Muzeju Srema, ovo je ipak najvredniji. Smatra se da zbog raskoši, ukrasa i velike vrednosti pojasa, ovaj zlatni pojas pripadao kaganu Bajanu Prvom, vojskovođi koji je pokorio slavni grad Sirmijum koji je šest vekova trajao na ovom našem prostoru.”

Zlatni avarski pojas pronađen još 1992. godine u ataru sela Divoš, od danas, u narednih nekoliko dana može se videti Muzeju Srema. Ovaj izuzetan eksponat, posle 21 godinu od pronalaska, svetska, ali pre svega mitrovačka publika može prvi put da vidi.

Kako je rekao Andrija Popović, v.d. direktora Muzeja Srema: „Ovo je jedinstven predmet, bogatstvo kako nema niko drugi u svetu, njegova materijalna ali i kulturna vrednost je neprocenjiva. Sastavljen je od deset zlatnih kopči sa dijamantskim ukrasima, težina mu je oko kilogram i po, njegova vrednost je ogromna, pre svega, zbog toga, a ima dodatnu vrednost što je unikatan i po svojoj tehnici izrade. U pitanju je tehnika šan pleve, rad vizantijskih majstora kakav se više ne može replikovati, to nas vodi do činjenice da je verovatno ovaj pojas ponuđen kao kaganu otkupnina, da uzme taj pojas i da svoju hordu odvede na neku drugu stranu. Kao što nas uči istorija, on nije poštovao taj dogovor, ali je pojas svakako uzeo. Ovo je predmet koji je internacionalni i neprocenjiv na globalnom nivou, njegova vrednost ne varira u zavisnosti od toga gde se nalazi, time je naša sreća još veća što se nalazi baš kod nas.”

Kako korišćena tehnika izrade vizantijskih majstora više ne postoji kao takva, prema njegovim rečima, izrada replike je zbog toga otežana, ali se nadaju i tome, bez obzira što se, kako zaključuje direktor, baš ovakav pojas više ne može napraviti.

„Pronađen je 1992. godine, na tromeđi sremskih sela Čalma, atara sela Divoš na potezu prema Staroj Binguli, njegov put je bio malo čudan, postoji veliki broj neutemeljenih teorija, ali on je sada u posedu naše ustanove. Procena stručnjaka je bila da mora da ide za Beograd na konzervaciju i dodatna ispitivanja Narodni muzej kao vrhovni muzej u Srbiji, smatrao je da treba taj pojas da pripadne njima i tu kreće teška borba našeg tadašnjeg rukovodstva za vraćanje tog pojasa u Sremsku Mitrovicu. Vrhovni sud je 2007. odlučio da pojas pripadne Sremskoj Mitrovici, i on se nalazi u našem gradu i pripada Muzeju Srema i našim Mitrovčanima. Pozvao bih sve širom zemlje i sveta da posete naš grad i ustanovu koja je danas, centar sveta,” rekao je zamenik direktora Muzeja Stefan Vučić.

Deo je monumentalne garniture, naučnici istoričari na temelju istraživanja pretpostavljaju da je s početka sedmog veka p.n.e. i da je pripadao avarskom kaganu Bajanu ili njegovim sinovima.

Eksponat je sav u zlatu i dijamantima, pojas predstavlja vrhunsko umeće izrade.

Svečano otvaranje izložbe održano je ispred Muzeja Srema na Trgu Svetog Stefana 15, posetiocima slikanje i snimanje eksponata nije dozvoljeno. Svi zainteresovani moći će da pogledaju izložbu u naredna tri dana u periodu od 10:00 do 20:00 sati.

Na snazi su najviše mere bezbednosti kako nalaže izlaganje eksponata koji je kulturno bogatstvo prvog reda. Posetioci najpre prolaze kontrolu kao na aerodromu, uz detektor metala i ne mogu da koriste ni mobilne telefone. Ulazak u prostor gde se eksponat nalazi podrazumeva maksimalno zadržavanje pet minuta i pet osoba istovremeno bez ličnih stvari.

Eksponat velike kulturne vrednosti privukao je velik broj Mitrovčana ali i mnogih gostiju koji su došli kako bi mogli da pogledaju ovaj arheološki artefakt jedinstven u svetu.

Sremska Mitrovica živi