Sremska Mitrovica – Izložba Legata Štefice Radovanov svečano je otvorena u sklopu manifestacije Novembarski dani, u Galeriji „Lazar Vozarević”. Mitrovačka slikarka višestruko je značajna po realizovanim delima, izložbama i nagradama.

Životno stvaralaštvo mitrovačke slikarke Štefice Radovanov zaokruženo je važnim gestom, poklonom 33 dela nastalih u periodu od 1995. do danas mitrovačkoj Galeriji „Lazar Vozarević”, u vidu Legata, čime je ono trajno sačuvano i zaveštano rodnom gradu, ali i kulturnoj baštini Vojvodine i šire.

Štefica Radovanov, kako je okarakterisana na izložbi kao „Slikarka sa potpisom” rođena je 1931. godine u Sremskoj Mitrovici, diplomirala na Višoj pedagoškoj školi, grupa za likovnu umetnost u Beogradu 1957. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu apsolvirala je na katedri za istoriju umetnosti. Dugi niz godina bavila se pedagoškim radom. Član je ULUS-a, ULUV-a od 1974. godine i dugogodišnji član ULU „Sirmium”. Izlagala je na brojnim samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za likovno stvaralaštvo i pedagoški rad. Samostalno je izlagala u Kanadi, SAD, Beogradu, Novom Sadu i našem gradu. Grupno je izlagala: u Torontu, Novom Sadu, Šapcu, Somboru, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Rumi, Irigu, Kikindi. Živi i stvara u Sremskoj Mitrovici.

U razgovoru za Sirmiuminfo Štefica Radovanov emotivno je rekla da su za nju u životu bitne tri reči: „Reč energija jer sve je energija, reč radoznalost jer podstiče na stvaranje i reč igra jer je sve igra. Sve treba doživaljvati kao igru, onda je sve lakše, kada se igramo. Slikam igrajući se. Zaokružujem svoje bavljenje slikanjem i izlaganje, baš ovom izložbom u prostoru, u kojem sam pre 80 godina pohađala školu. Ovde, u zgradi galerije, u onoj prvoj prostoriji bila je moja učionica, tu sam sedela, sećam se da se jednom zapalio odžak i da su izgoreli svi naši kaputi. Učiteljica je primetila da lepo slikam, pa mi je davala posebne zadatke. Učili smo lepo pisanje, bile su sveske sa linijama, na početku je bilo idealno napisano slovo, kosa tanka, uspravna debela crta, sad to deca ne rade, nego samo tapkaju.”

Zahvalila se galeriji na pozivu da im pokloni slike i da formiraju njen Legat i rekla da se sve više seća detinjstva. Živela je u Šećer sokaku: „Tamo je mirisalo na lipe, zimi, bila je cela ulica puna snega, išle su sanke koje su vukli konji, dobro je bilo. Sećam se u ulici je bilo puno dece, igrala sam se, išla kod porodice Erdeg, tamo je bilo jako puno dece, povlačila bih se ispod izloga mog oca ali on to oseti, pa bih onda dobila još i batina, bio je najbolji šuster u Mitrovici, a radanja je bila na uglu Kazandžiluka i Šećer sokaka, sad je tamo, mislim, advokat. Kasnije, radila sam kao nastavnik likovnog u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj”, divno je raditi sa decom. Bili smo kreativni, ispitivali smo slikarske tehnike, dobili nagrade u Japanu, Indiji, Egiptu, jednom smo dobili veliku kutiju punu slatkiša, deca su se veoma radovala. Imali smo u izložbe, recimo u Muzeju primenjene umetnosti. Na oproštajnoj izložbi koju sam držala kad sam odlazila u penziju, rekla sam da ću slikati još 30 godina, a to je ispalo još i više.”

Prepoznatljivi stvaralački motivi sveta prirode na slikama Štefice Radovanov, kao što su talasasti krajolici fruškogorskih padina, pejzaži ravnice, prelaze u geometrijske apstrakcije u čistim bojama koje dočaravaju prizore grada, ostavljeni su na uživanje posetiocima mitrovačke galerije.

Nekoliko autora, vrsnih poznavalaca likovne umetnosti pisali su tekstove posvećene našoj sugrađanki, Štefici Radovanov, među njima su Sreto Bošnjak i Sava Stepanov i drugi. Štefica je slikarka čija stvaralačka snaga i umeće traju već 50 godina.

Štefica Radovanov, već pet decenija predano stvara u domenu likovne kulture dajući svoj nemerljiv doprinos razvoju umetničke scene Mitrovice, Srema i šire. Snagom svoje intuitivnosti ova mitrovačka slikarka dugog trajanja ostvaruje dela velike stilske ubedljivosti. Iskren doživljaj i liričnost prizora u njenim slikama nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Realnost je na njenim slikama uvek prisutna, ali u izmenjenom i simboličnom smislu, a složena kompozicija daje njenom stvaralaštvu višeslojnost integralne slike, u duhu klasične moderne, rekla je na otvaranju Marija Vukajlović istoričar umetnosti.

Skromnost u životu, Štefica nadoknađuje izuzetnom smelošću u kreativnom slikarskom radu, gotovo „pikasovski” transponujući svet vidljivih stvari. U njenom umetničkom svetu sve je moguće, a imaginacija je osnovna ideja vodilja, kojoj uvek daje prednost. Štefica Radovanov aktivno stvara na slikarskom planu od 1975. godine, o čemu svedoči bogata izlagačka aktivnost u zemlji i inostranstvu. Veliki broj samostalnih i grupnih izložbi, kao i učešća na likovnim kolonijama, najvećim delom u Vojvodini svedoči u prilog činjenici da umetnica ne prestaje kontinuirano da izlaže i stvara. U jeseni svog životnog veka nalazi snage za novi kreativni uzlet, iznalazi nove slikarske puteve u svom slikarstvu, što potvrđuje reprezentativnim ciklusom slika, pod nazivom „Dijalog sa nesvesnim”, nastalim u toku ove godine. Štefica Radovanov se oduvek isticala svojim radom, kako pedagoškim, tako i slikarskim, a u umetničkim krugovima dovoljno je reći njeno ime, koje je postalo sinonim za prepoznatljiv stil.

Slikarski opus nesumnjive originalnosti Štefice Radovanov, prezentovan je javnosti na svečanom otvaranju izložbe darovanih slika iz legata u Galeriji „Lazar Vozarević”.

U poetskim slojevima slika naglašene modernističke ekspresije, slikarka prenosi suptilne i nedodirljive motive koji privlače gledaoce tajnom životnošću i nedokučivošću. Opredeljujući se za apstraktni postupak, Štefica Radovanov slaže jednu uz drugu čistu bojenu površinu gradeći vidljivu asocijaciju, punu naboja i poleta. Umetnica nikada direktno ne otkriva sadržaje svojih slika, nego ih u toj dvosmislenosti, podstiče da deluju uzbudljivo i uznemirujuće u sopstvenoj tišini.

U muzičkom delu programa nastupile su učenice Srednje muzičke škole „Petar Krančević” Nina Ilić i Tatjana Imbrišić, gitara, u klasi profesorke Ivane Mirosavljević.