Kultura

Otvorena izložba „Kućerak u Sremu”

Sremska Mitrovica – Izložba ,,Kućerak u Sremu” koja prezentuje enterijer stare sremske kuće sa kraja 19. i početka 20. veka i od izuzetnog je značaja za naše prostore, otvorena je u Muzeju Srema. Autori postavke su Jovana Trivunović, Ružica Španović i Stevo Lapčević.

Posetioci izložbe mogu da osete i dožive udobnost i toplinu sremskog doma koji je ostavio značajan trag u životu našeg naroda. Tokom otvaranja izložbe, napravljen je i mali osvrut na život Sremaca iz istog perioda. Petar Samardžić, zamenik gradonačelnice zahvalio se svima koji su učestvovali u organizaciji ove vredne i značajne izložbene postavke.

„Prva asocijacija na istoriju Sremske Mitrovice je Sirmijum, kojem naš grad mnogo duguje ali mu se i godinama unazad na adekvatan način odužio, posebno kroz konzervaciju, restauraciju, rekonstrukciju i zaštitu materijalnog blaga i organizovanje različitih manifestacija sa ovom tematikom. Sa druge strane imamo i tradicionalni Srem, od pre nekih 100, 150 godina koji nekako, kao da je nepravedno skrajnut i nije mu poklonjeno toliko pažnje koliko bi trebalo, nismo mu se na adekvatan način odužili. Upravo iz tog razloga su ovakvi događaji od dragocenog značaja i nešto što je nedostajalo našem gradu godinama unazad. Naravno, postoje i subjekti koji godinama neguju tradiciju i vrednosti Srema, kao što je na primer Folklorni ansambl „Branko Radičević” koji je već više od pet decenija zaista veliki čuvar tradicije Srema, kada su u pitanju narodne nošnje, igre, običaji, muzika i pesma. Sada je Muzej Srema dokazao da može da od zaborava otrgne i na jedan realističan način prikaže izgled utrašnjosti jedne tradicionalne sremske kuće ili kako mi to često kažemo, sremačke kuće jer pod tim onda ne podrazumevamo samo Srem kao geografski pojam, nego i kao mentalitet i narav ljudi koji su ovde živeli i koji i danas žive. Sremska kuća i uopšte kuća je sinonim za porodicu, do sada se zadržao termin, izraz glava kuće ili glava porodice i svima nam je poznato da su porodica i kuća nosilac i osnovna ćelija i pokretač razvoja svakog društva, pa evo i današnja Mitrovica se razvija na temeljima koje su nam ostavili ljudi koji su upravo živeli u ovakvim kućama. Ovakva izložba i postavke treba da budu primer svim pojedincima i ustanovama kulture da u budućnosti više pažnje posvete tradicionalnom Sremu i njegovim vrednostima,” rekao je Samardžić.

Autori izložbe Jovana Trivunović, Ružica Španović i Stevo Lapčević predstavili su enterijer jedne sremske seoske kuće s početka 20. veka i predmete koji čine njen deo, a koji su izrađeni uglavnom krajem 19. veka, pa sve do 30-ih godina 20. veka.

Kako je rekla koautorka postavke Jovana Trivunović istoričar Muzeja Srema: „Danas gotovo da ne postoji nijedna očuvana paorska kuća sa svim elementima pokućstva koji su bili u upotrebi, odnosno koji su se koristili u svakodnevnom životu. Kako su se dogodile velike promene u kulturi življenja u posljednjih stotinu godina, tako smo i mi došli na ideju da na neki način oživimo duh i svu lepotu jedne takve kuće koja je u životu svakog pojedinca imala vrlo svojstven značaj. Možemo da citiramo znamenitog Rašu Popova koji je rekao da je po tradicionalnoj srpskoj simbolici kuća materin trbuh, kuća je, dakle, jezgro života iz nje se rađa ljudski stvor. Postavka je urađena u skladu sa prostorom kojim naša ustanova raspolaže, prikazane su dve prostorije, inače stara sremska kuća je uglavnom imala kuhinju, prednju sobu i zadnju sobu. Mi ovde imamo prikazanu kuhinju, odnosno kujnu i prednju sobu koja se zvala ekstrajnica. Prednja soba je inače bila najlepše sređen prostor u čitavoj kući, najčistija prostorija i kuhinja, odnosno zadnja soba u kojoj se odvijao svakodnevni život ljudi. Materijali i predmeti čine zajedničku celinu sa ovim prostorijama su elementi pokućstva, odnosno tekstil, imamo razne vrsta tekstila, to su recimo kuvarice, razni miljetići, tabletići, zatim češljare, četkare, jorganske navlake, jastučnice, ćilimi, krpare, zatim duvarnici. Potom, u kuhinji se nalazi jedan stari umivaonik, sto sa dve šamlice itd. Jedan deo izložbenog prostora su predmeti koji su činili poljoprivredne alatke, odnosno to su predmeti koji su se koristili u zemljoradnji i u stočarstvu, koje su inače bile dve najvažnije poljoprivredne grane jednog sremskog seljaka u to vreme.”

Posetioci mogu da vide tri narodne nošnje, zatim tu je posuđe smešteno u stari kredenac u kuhinji, posuđe koje je napravljeno od drveta, stakla, od tikvice, od kože, od keramike. Vrlo značajan eksponat je devojački sanduk, odnosno škrinja, stari šifonjer, dečja kolevka, a sve su ulepšale i stare fotografije.

Andrija Popović direktor Muzeja Sprema otvorio je izložbu i podsetio: „Muzej Srema, pre svega je istorijska i naučna institucija ali je bitna i etnologija. Pošto smo mi muzej kompleksnog tipa, etnologija je veoma važna za nas. Ovo je prava etnološka izložba i imaćemo još dosta propratnih sadržaja, planira se jedna igra sa etnološkim motivima za najmlađe, tako da ćemo na taj način ispuniti i ojačati pedagošku i vaspitnu ulogu naše institucije. Učićemo najmlađe nekim veoma lepim vrednostima iz prošlih vremena, što je svakako pohvalno i zato pozivamo sve posetioce da dođu da vide ovu vrednu izložbu.”

Tokom svečanog otvaranja izložbe zainteresovana publika mogla je da degustira stare sremske specijalitete.

Izložba će biti otvorena sve do 10. avgusta 2022. godine.

Najava događaja

07decCelodnevni dogadjaj10Program događaja u Muzeju Srema u prvoj polovini decembra 2022. godine

08dec20:0021:00"Dejt" - monodrama Sandre Silađev u Pozorištu 8. decembra

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
116.9306117.2824117.6342