Živa reč o nekadašnjem časopisu „Zenit”

Sremska Mitrovica – U Galeriji „Lazar Vozarević” predstavljen je zbornik „Sto godina časopisa Zenit 1921-1926-2021”, objavljen povodom obeležavanja jednog veka od pokretanja ovog najznačajnijeg jugoslovenskog avangardnog časopisa međunarodne provenijencije.

Galerija „Rima” je, u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost, izdala publikaciju koja na 760 strana sadrži nova tumačenja čuvenog avangardnog glasila „Zenit”, iz pera domaćih i inostranih autora iz internacionalnih istraživačkih okvira. Kako je na promociji rekao dr Bojan Jović, jedan od urednika publikacije, „Zenit” internacionalnu reviju za umetnost i kulturu pokrenuo je februara 1921. godine u Zagrebu Ljubomir Mićić. Ravnomerno, jednom mesečno, izlaženje časopisa u zagrebačkoj fazi prekinuto je 24. brojem maja 1923, kada je, posle jedne napregnute polemike, redakcija bila prinuđena da se premesti u Beograd. Beogradska faza obeležena je neujednačenim i usporenim izlaženjem, čestim promenama formata i funkcije časopisa u celini. Taj hrabar i redak pokušaj izdavanja obnovljen je 25. brojem februara 1924. godine, posle višemesečnog zastoja, a završava sa mimo volje urednika, zabranom decembra 1926, zaključno sa 43. brojem. Urednička pozicija pripadala je isključivo Ljubomiru Miciću uz kratkotrajna učešća Boška Tokina, Rastka Petrovića i Branka Ve Poljanskog, a u oblikovanju nekoliko brojeva učestvovao je i Ivan Gol.

Dr Vesna Kruljac istoričar umetnosti docent na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i naša sugrađanka bila je moderator promocije o čemu kaže: „Večerašnji događaj koji se odigrava u Galeriji „Vozarević” u Sremskoj Mitrovici posvećen je zapravo predstavljanju Zbornika radova „100 godina časopisa Zenit” koji je ove godine objavila Galerija „Rima”iz Kragujevca u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost u Beogradu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Reč je o višejezičnoj publikaciji koja sadrži ukupno 35 studijskih tekstova u kojima se časopis „Zenit” i fenomen zenitizma razmatraju iz aspekta različitih naučnih disciplina, a zapravo reč je o prvom avangardnom časopisu u jugoslovenskoj sredini i prvom avangardnom pokretu koji zapravo predstavlja prvi pravovremeni i autentičan doprinos domaćoj umetnosti culture u međunarodnom avangardnom diskursu.”

Ovim izdanjem reprinta časopisa „Zenit”1921-1926, omogućen je celovit uvid u jedan od najranijih časopisa neobične sudbine koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj i evropskoj kulturi. Godinama, decenijama bio je priznatiji i cenjeniji na strani, nego u sopstvenoj sredini uprkos činjenici da je njegovu vrednost i njegovo postojanje moguće potvrditi u bilo kojem vremenu i prostoru.

Kako je rekla Marija Vuruna kustos Galerije „Lazar Vozarević” inicijativa „Zenita” u mnogo čemu se podudarala sa inicijativama drugih evropskih časopisa tog doba, mada je u nekim slučajevima bila i iznad njih i dodala: „Veliko nam je zadovoljstvo da večeras u našem gradu, našoj galeriji možemo da ugostimo, zaista ozbiljne autoritete iz oblasti istorije umetnosti. Jedan ovako važan časopis i jedan ovako važan jubilej od velikog je značaja za čitavu istoriju umetnosti, a pogotovo za kuću Lazara Lazarevića iako Lazar nije pripadao tom period, taj period je nekako pokrenuo avangardu, kako u svetu, tako i kod nas. Voleli bismo više ovakih događaja da priuštimo i Mitrovčanima i našoj drugoj publici.”

Časopis „Zenit” nacionalnog je i evropskog ranga, izvornog programa i poetike u načelu suprotstavljen osporenoj evropskoj tradiciji i njenim još uvek veoma snažnim odjecima u savremenom životu. Svojim imanentnim programom „Zenit” je u osnovi internacionalan, težio je stvaranju jedne sasvim nove i ujedinjene Evrope bez obzira na rasu, nacionalnost, jezik, idejne i ideološke orijentacije U nizu ideja bio je to pokušaj gradnja nove Vavilonske kule, uprkos pomešanosti Naroda. U pogledu izvornosti približava se, oslanjajući se na Dimitrija Mitrinovića i Jovana Cvijića iznova oživljenoj i balkanskocentricnoj tematici, čulo se na promociji.

U razgovoru su, pored spomenutih učestvovali i dr Ješa Denegri, dr Slobodan Mijušković, dr Jovan Čekić i Nevena Martinović koji su zaključili da se nakon oluje koju je doneo Prvi svetski rat, umetnost i kultura okrenula novom čoveku, oslobođenom od stega i ideologije rata, čoveku koji istražuje i predstavlja nove ideje, stremljenja, razmišljanja.

Avangardna težnja sveobuhvatnoj obnovi života i umetnosti u Jugoslaviji se manifestovala kroz časopis „Zenit”, u koje su svoje ideje i radove izlagali najeminentniji stručnjaci i umetnici kako Jugoslavije tako i čitave Evrope.

• 

• 

• 

• 

• 

•