Intervjui

Miroslav Lišćević: STARE RAZGLEDNICE SREMSKE MITROVICE

Svi smo se nekada zapitali kako je izgledala Sremska Mitrovica pre jednog ili dva veka, odgovor na to pitanje, pored istoričara, ima i kolekcionar starih razglednica našeg grada i naš sugrađanin, Miroslav Lišćević. Stare razglednice iz njegove kolekcije korišćene su u različitim projektima, pre 20 godina bila je organizovana i izložba, a ustupao ih je ustanovama kulture, pa se neke od njih mogu videti u knjigama i časopisima.

Posedujete najveću zbirku fotografija i starih razglednica Sremske Mitrovice koje sa setom i nostalgijom oslikavaju grad, naročito s početka 20. veka, a danas ih delite putem društevnih mreža.Kako ste postali kolekcionar?

Do toga da budem kolekcionar došlo je sasvim slučajno, u stvari ljubav prema Mitrovici postoji verovatno od kako znam za sebe ali bila je puka slučajnost. Bio sam na izložbi antikviteta, pošto volim stare stvari i posećujem izložbe po gradovima, video sam da jedan čovek prodaje razglednice Sremske Mitrovice 10, 15 komada i to me veoma mnogo zainteresovalo, pokazalo se da on nema mnogo više tih razglednica, bio je iznenađen da je neko zainteresovan, ipak je to provincija, uglavnom se uzima Beograd, Novi Sad ili tako neka mesta.

Koji su sve motivi zastupljeni na starim razglednicama Sremske Mitrovice? Kako su izgledale te prve razglednice?

Uglavnom park, reka Sava, a od zgrada to je svakako Srpski dom, sadašnja biblioteka, Imovna opština ili SUP, dve crkve, srpska i katolička crkva, to su motivi koji se ponavljaju. Različiti su samo uglovi i vrlo je interesantno videti kako je to pre sto i više godina izgledalo. Jedna od najstarijih razglednica datirana je s početka 1898. godine što znači da je verovatno odštampana 1897. godine, a Srpski dom je 1895. godine napravljen i već se nalazi na toj razglednici. Interesantno je napomenuti da prve razglednice koje su se radile nisu bile fotografije, u to vreme fotografija je mogla da se napravi samo u studiju, fotoaparat je bio nepokretan, a pri slikanju svi znaju, fotograf je nabaciviao platno na glavu. Prve razglednice su rađene litografskim putem, naslika se motiv na kamenu, pa se oboji, pa se onda pritiska, zatim se to farba, tako da su te razglednice vrlo, vrlo retke, raritetne i nažalost vrlo su skupe, imam ih svega deset komada i među njima je i najstarija poznata razglednica Sremske Mitrovice.

Za neke od ranijih stare razglednice koristi se naziv groserice, od memačke reči gros, pozdrav. Čula sam da je prvu razglednicu na svetu poslao neko iz Vojvodine. Da li je to istina?

Uglavnom su prve razglednice Sremske Mitrovice bile na nemačkom i mađarskom jeziku. Mitrovica se tada zvala Mitrovica na Savi, svoje ime dobila je 1923. godine, mislim 15. septembra, od onda je Sremska Mitrovica. Naši enciklopedisti smatraju da je prvu razglednicu poslao geodetski oficir Petar Manojlović, u saradnji sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, iz Beča 1870. godine poslao je razglednicu, svom ocu u Sombor, istina razglednica se vratila njemu, tako da još uvek postoji, to su bile neke vedute, sličice Carigrada i Moskve. Kartofili tvrde da je to prva  razglednica na svetu, dakle 1870. godine. U narednih 30 godina razglednica je doživela bum, kod nas je malo kasnilo, govorim uopšte o Srbiji, u Sremskoj Mitrovici se razglednica počela pojavljivati negde poslednjih godina 19. veka okvirno 1896-1898. godine. Uglavnom su to razglednica koje su litogorafskim putem rađene.

Stare razglednice su tu da nam pokažu i kako je nekada izgledalo staro jezgro naše Sremske Mitrovice. Kako ga vidite kroz njih?

Naš grad ima sreću, da je ovo gradsko jezgro staro 200, 250 godina, te zgrade, uglavnom su sve bile i pre 200 godina, to je neki neoklasicizam, zgrade su uglavnom relativno dobro očuvane, nažalost nisu kao pre 100 godina ali se može videti na razglednicama kako su izgledale, možemo da vidimo da je potpuno sve ostalo isto, sem sadašnjeg parka, na jednoj razglednici se dobro vidi da je park nekad bio duboko, kako mi sad kažemo do pola Majmunca, u stvari sad je to plato koji urađen.

Rekli ste da je bilo nekoliko trgova, takođe napomenuli da je Žitni trg jedan od najomiljenijih motiva na starim razglednicama.

Na starim razglednicama se može videti da je tu nekad bila pijaca, skroz od srpske crkve, pa do kraja Žitnog trga, tu nisu bile iskopine koje su negde krajem pedesetih godina 20. veka bile iskopane. Centralni deo tog Žitnog trga je bio spomenik sa krstom, koji je bio ograđen i to je bilo mesto gde su se ljudi uglavnom okupljali, imam jednu razglednicu za vreme Prvog svetskog rata gde se vojska okupljala, bila je neka manifestacija, tu se pravio i pontonski most. Interesantno je da je Žitni trg najčešći motiv slikanja i on je prepoznatljiv. Uostalom, Sremska Mitrovica je prepoznatljiva po tim trouglastim trgovima, mislim da ih imamo četiri ili pet ovde u gradu, to su trgovi nepravilnog oblika.

Razglednice čine tekst i slika. Šta ste saznali sakupljajući stare razglednice?

Iz razglednice se može saznati, pored objekata koji se pokazuje, kako je izgledala nošnja, kakvi su bili običaji za pojedine praznike, možemo da vidimo kako je bilo osvetljenje, možemo da vidimo kako su izgledale ulice, apsolutno je moguće vratiti se u taj period, to je prvi aspekt. Drugi aspekt je tekst koji se nalazi na tim razglednicama. Do 1905. godine razglednice su izgledali drugačije nego sada, na aversu je bila slika sa vedutama ili slika grada i tekst, a na reversu je bila samo adresa, od 1905. godine revers je deljen na dva dela na jednom je adresa, a na drugom tekst. Iz ovog prvog dela se vidi, pošto na svim tim razglednicama nema dovoljno mesta, tu je uglavnom pozdrav i otprilike poruke kao: Stigli smo, puno pozdrava. Treba znati da u to vreme nije baš puno pismenog sveta, tako da nije se moglo očekivati da će tu mnogo teksta pisati.

Gde mogu naši sugrađani da vide kopije ili reprodukcije Vaših razglednica? Kroz njih možemo još više da zavolimo ovaj grad.

Razglednice se mogu videti kod mene, kad neko hoće da vidi, mada iskreno rečeno malo ima zaljbljenika tu vrstu gledanja Sremske Mitrovice, uglavnom je gledamo preko modernih elektronskih medija. Mogu se videti u fotomonografiji „Grad vredniji od carske kćeri”, koju je izdao Istorijski arhiv „Srem” gde ima stotinak mojih razglednica, između ostalih, ima i drugih razglednica i Časopis „Sunčani sat” je objaviljivao na naslovnoj strani razglednice. U Gradskoj kući stoje uramljene, uveličane reprodukcije nekih od najstarijih razgledenica Sremske Mitrovice. Na prvom mestu, ovaj grad treba voleti, on ima neku vrstu duše, mada svi to za svoje gradove kažuali naš čini mi se da naš ima posebnu, oseća se neka toplina, možda zato što je centar grada, nekako povezan, sve se nalazi na jednom mestu, nekako deluje prisno.

Reka Sava takođe je jedan od čestih motiva na starim razglednicama. Prateći razvoj razglednica kroz sve ove godine možemo da saznamo i kako je nekad izgledalo to priobalje i mostovi.

Imamo divno kupalište, najlepše, mislim da to doprinosi sveukupnom izgledu našeg grada. Preko tih starih razglednica se vidi kako je neka izgledala Sava, kej, kakva je bila obala Mitrovice, ona je nekad imala promenade, na mestu sadašnjeg Fudbalskog stadiona „Srem”. Stari Mitrovčani, mnogo stariji nego što sam ja, kad im se pokaže razglednica ne znaju šta je, jednostavno to je bila promenada negde pre Prvog svetskog rata, šetalište pored Save. Istina u to vreme Sava nije imala nasip. Sremska Mitrovica je, nažalost dugo bila bez mostova, još od vremena Rimljana kada se pretpostavljalo da je bilo dva mosta, pa sve negde do dvadesetih godina 20. veka, nismo imali most, onda smo dobili pontonski most iz Bosanskog Šamca. Prvobitni pontonski most je bio, ne na pontonima, nego na dugačkim čamcima koji su ličili na pontone. Prva ideja je bila da on bude na mestu gde Sava najuža, otprilike kod Male crkve, ali su odustali jer je tu bila jako brza, pa je most postavljen sto metara uzvodno i sve negde do 1930. godine bio je u funkciji, mislim do velike poplave. Interesantno je da je taj most služio i vojnicima koji su iz Srbije prešli u Sremsku Mitrovicu, kad je izvršeno oslobođenje, kada je Austrougarska konačno pala, imao je funkciju. Pošto je tada Mitrovica bila pogranično mesto i carinska ispostava, trgovina se sprovodila preko čamaca i skela, kad se pojavio pontonski most to je bio doživljaj jer su ta dva grada konačno bila spojena.

Od nekih motiva koji su prepoznatljivi za Sremsku Mitrovicu, izdvojili ste i Srpski dom. Kakav je nekada bio Srpski dom na razglednicama?

Srpski dom je započet 1894. po nacrtima arhitekte Nikolića relativno brzo je napravljen, već 1895. godine je završen, prva i osnovna namena je, kako samo ime kaže da okuplja narod srpskog porekla, pošto je Mitrovica u to vreme bila u Austrougarskoj, bilo je Nemaca, Hrvata, Rusina i Mađara i svako je imao neki svoj dom ili kutak gde bi se mogao okupljati. Srpski dom je napravljen sa namenom da se tu okupljaju i znameniti Srbi, da budu predstave, priredbe i da se druže, čemu je služio do 1914. godine, kada je, nažalost doživeo veliko rušenje, gornji vrh je srušen, pa smo sve do 1990. godine imali staru kupolu, onda je promenjena, stavljena je prvobitna, zahvaljujući delimično i nekim razglednicama na kojima se vidi. Posle Prvog svetskog rata i ujedinjenja kad je Kralj Petar ujedinio Jugoslaviju, Srpski dom je izgubio svoju namenu, postao je hotel, jedno vreme se zvao Merkur, pa se onda zvao Grand. Došao je Drugi svetski rat on je opet izgubio svoju namenu bio je kafana, imao je veliku i divnu baštu i dan danas mnogo stariji Mitrovčani žale za tom baštom, sedamdesetih godina prošlog veka preinačen je u biblioteku i čitaonicu što je i sad.

Ko su autori razglednica?

Prvi autori bili su uglavnom nemačko-mađarski majstori koji su došli iz Osijeka, Petrovaradina, Novog Sada, bilo ih oko deset koji su imali neke svoje razglednice, prodavale su se u svim objektima koji su postojali, nekad nije bilo trafika, to su bili špeceraji, ali je bilo čak i posebnih prodavnica gde su se prodavale razglednice. Kad su naši domaći, uglavnom knjižari, videli da je to profitabilno, jer je ekspanzija razglednica bila do tridesetih godina 20. veka, razglednice su se naveliko pravile, prodavale i pisale, to ipak bio hit. Pre sto godina ipak je bilo vrlo teško za običnog čoveka da vidi kako izgleda Beograd, prvo bi trebalo pripremiti se, pa otputovati, a na razglednici je mogao da vidi bilo koje mesto. Negde 1930. godine najpoznatiji mitrovački knjižar Steva Bilić, u svojoj prodavnici, negde preko puta nekadašnjeg Ekspres restorana, s druge strane Srpskog doma na istom trgu, videvši kakav je to bio bum, pravio je reprint starih razglednica iz 1900, 1902. godine. Njegove razglednice bile su posebne jer pravio specifične žuto-bele okvire i posebno ih je kolorisao, tako da on bio verovatno najpoznatiji, iako je bilo mnogo mitrovačkih izrađivača razglednica, kasnije su to uglavnom postali fotografi, danas ih više nema, to su bili foto Kern, Danenbaum, Popović, Topalović, ta imena verovatno danas ljudi ne znaju, bilo je poprilično ljudi u Mitrovici koji su se time bavili jer je to bilo profitabilno i vrlo traženo.

Vi ste verovatno sakupljajući razglednice, saznali nešto više i o tome ko ih je slao, ko ih je dobijao, šta su pisali na njima.

Uglavnom su pisali da je neko doputovao, da se smestio. Pošto je bilo mnogo razglednica, ljudi koji su sa strane dolazili Sremsku Mitrovicu, zapošljavali se ovde u nekim zgradama koje su na razglednicama, potom su nacrtali olovkom: Tu je moja kancelarija, tu se nalazim. Imam ljude koji sede na razglednici, šalju razglednicu i kažu: Ovo sam ja ovde, ovo je moja mama, prepoznaćeš me tu, šaljem ti ovu razglednicu, čekalo se da bude izrađena, tako da teksta zaista nema mnogo, uglavnom su, to neke kratke poruke informativnog karaktera, nije bilo gde da se napiše, jednostavno.

Pretpostavljam da Vi zaista sakupljate stare razglednice samo iz jednog razloga, a to je ljubav. Koji je Vaš motiv?

Koristi od ovog nema, svaka razglednica se kupuje, litografije koštaju od 50 do 100 evra svaka, a ove razglednice koštaju od sto, pa do recimo 200, 300 dinara, tako da nije to šteta, to je lepo videti. Sad preko interneta, društvenim mreža se uglavnom dopisujem, pa ako neko ima zanimljivu razglednicu, onda uzmem. Nije to neki velik izdatak ako neko voli. Moj jedini motiv je ljubav prema gradu, ove razglednice sigurno ću ostaviti gradu, ostaviću muzeju ili arhivu, možda će neko nastaviti da se bavi time, možda će za 100 godina neko videti kako je Mitrovica izgleda za 200 godina.

Vi na društvenim mrežama predstavljate svoje blago, tu objavljujete razglednice, ali i stare fotografije našeg lepog grada.

Naravno, kao kolekcionar najviše volim da razglednice držim u rukama, da mogu da ih prelistam, okrenem i vidim i s druge strane kako izgleda i šta piše. Mi kolekcionari to volimo, ali današnje doba je doprinelo tome da na interentu, najviše na fejsbuku, mogu da objavim razglednice da ih vidi mnogo ljudi. Već deset godina objavljujem razglednice, fotografije, dokumenta o našem gradu, sad već imam oko 4000 slika. Vidim da je ljudima to zaniljivo, uglavnom su pozitivne reakcije. Biće još fotografija, u planu mi je da postavim više iz druge polovine prošlog veka, jer je to, izgleda, nama najlepši period.

Razgovarala Slađana MILENKOVIĆ

Fotografije i stare razglednice iz privatne arhive sagovornika

Najava događaja

15apr18:0019:00Tribina o HPV imunizaciji

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
116.7763117.1277117.4791