Intervjui

Štefica Radovanov: ENERGIJA, RADOZNALOST I IGRA

Slikarka i likovni pedagog Štefica Radovanov (Sremska Mitrovica, 1931) već pet decenija predano stvara dajući svoj nemerljiv doprinos razvoju umetničke scene Sremske Mitrovice, Srema i šire. Diplomirala je 1957. godine na Višoj pedagoškoj školi, grupa za likovnu umetnost u Beogradu, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu apsolvirala na katedri za istoriju umetnosti. Član je ULUS-a, ULUV-a od 1974. godine i dugogodišnji član ULU „Sirmijum”. Ova slikarka, prepoznatljivih talasastih krajolika fruškogorskih padina, pejzaža ravnice, po rečima kritike, ali i stvaralačkih motiva ge­o­me­trij­ske ap­strak­ci­je u či­stim bo­ja­ma koje dočaravaju prizore grada, izlagala je na brojnim samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za likovno stvaralaštvo i pedagoški rad. Živi i stvara u našem gradu.

Poklonili ste vrednu kolekciju Vaših slika Galeriji „Lazar Vozarević” čime je formiran Vaš legat. Kako ste se odlučili na taj potez da svom gradu zaveštate svoje slike?

Zahvalila bih se galeriji na pozivu, poklonila sam im 33 svoja dela. Dugo sam razmišljala šta sa velikim brojem slika, pošto se mnogo slika nagomilalo. Mnoge slike su i prodate i poklonjene, mnoge su otišle u svet, ali mnoge su i ostale. Imala sam i jedan ciklus koji sam u poslednje vreme uradila i ove slike velikih formata nisu namenjene za male prostore. Legat je galeriji dao i Branislav Mioković, koji je bio moj učenik i predsednik mog razreda i lepo smo sarađivali.  Svojevremeno sam imala izložbu u njegovoj galeriji u Kanadi, koja je fantastično prošla. Napravila sam izbor, među kojima je bilo i ovih desetak novih nastalih u toku prošle godine.

Možete li se prisetiti svog detinjstva? Na otvaranju izložbe legata rekli ste se da se sve više sećate tog perioda svog života, rođeni ste u Sremskoj Mitrovici 1931. godine. Kako je izgledalo Vaše detinjstvo?

Ime sam dobila po mis sveta koja je te godine bila Štefica Vidačić iz Zagreba, jedna od najpoznatijih lepotica sa ovih prostora, pa su moji roditelji odlučili da mi daju njeno ime, u stvari bila je kuma Vera Šalovac i dala mi je ime Štefanija Vera, po njoj. Pošto su me u osnovnoj školi zvali Štefica, posle sam morala da menjam ime. Moja ulica je bila Šećer sokak, gde smo imali kuću. Tata je bio najbolji šuster, obućar u Mitrovici, a radanja je bila na uglu Kazandžiluka i Šećer sokaka, sad je tamo, mislim, advokat. Ne mogu zaboraviti ni dan danas miris lipa tokom leta i ulicu prekrivenu snegom tokom zime, kojom prolaze saonice sa praporcima. Često sam se provlačila ispod izloga mog oca da bih se igrala, išla sam kod porodice Erdelji, tamo je bilo jako puno dece i sad znam šta je u kojoj sobi bilo, bile su bašte, kiseljak, jagode, samo mi sine kao blic, nešto iz detinjstva kako smo živeli. Jako lepo detinjstvo sam imala i kasnije sam na platno prenosila nešto od tih  sećanja.

U zgradi mitrovačke galerije, pre osam decenija pohađali ste osnovnu školu, u jednoj od prostorija gde ste kasnije izlagali, bila je i Vaša učionica.

Zaokružila sam svoje bavljenje slikanjem i izlaganje samostalnom izložbom 2022. godine, baš u prostoru, u kojem sam pre 80 godina išla školu. U zgradi galerije, u onoj prvoj prostoriji bila je moja učionica, tu sam sedela, sećam se da se jednom zapalio odžak i da su izgoreli svi naši kaputi. Učili smo lepo pisanje, bile su sveske sa linijama, na početku je bilo idealno napisano slovo, kosa tanka, uspravna debela crta, sad to deca ne rade, nego samo tapkaju. Učiteljica je primetila da lepo crtam, pa mi je davala posebne zadatke.

Poznati ste mitrovački likovni pedagog i dobitnik priznanja Zaslužnog likovnog pedagoga 1986. godine, koju je dodelio Savez likovnih pedagoga Jugoslavije.

Kasnije, radila sam kao nastavnik likovnog u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj”, divno je raditi sa decom. Volim decu, koja su me uvek radovala. Deca su bila kreativna, ispitivali smo slikarske tehnike, učestvovali smo na mnogim konkursima, dobijali nagrade u Japanu, Indiji, Egiptu. Izlagali smo i u Muzeju primenjene umetnosti i sećam se da smo tom prilikom dobili veliku kutiju punu slatkiša, deca su se veoma radovala. Sarađivali smo sa Novim Sadom i profesorom Karlavarisom, koji je bio izvanredan teoretičar. Dobijali smo nagrade, posebno bih istakla onu u Pragu, gde smo nastupali kao predstavnici Vojvodine. Puno smo putovali, išli na brojna studijska putovanja, posećivali galerije i muzeje po celoj Evropi.

Završili ste Višu pedagošku školu u Beogradu, odsek za likovnu umetnost 1957. godine.

Na Višoj pedagoškoj školi je bio zaista ozbiljan rad, radili smo portret, akt, vajanje, teoriju umetnosti, vežbali različite tehnike. Posle završetka te škole apsolvirala sam istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Potom radim u osnovnoj školi kao likovni pedagog. U sklopu nastavnog programa često sam dovodila decu u Galeriju „Lazar Vozarević”, gde bi  ona provodila dva časa u crtanju po motivima iz postavke, a pošto su uvek hteli da idu u park, i tamo smo crtali jedno drvo ginka koje i danas postoji. Profesori moraju da se snalaze i da uvek nešto novo smisle. Mnogi mitrovački akademski slikari bili su moji đaci. Na oproštajnoj izložbi povodom odlaska u penziju, obećala sam da ću slikati narednih trideset godina i to se i ostvarilo, već ima i nešto više godina.

Pored pedagoškog polja, aktivno stvarate na slikarskom planu od 1975. godine, o čemu svedoči bogata izlagačka aktivnost u zemlji i inostranstvu. Dobili ste i više nagrada.

Samostalno sam izlagala u Kanadi, SAD, Novom Sadu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, a grupno u Somboru, Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu, Nišu, Vršcu, Kikindi, Rumi i mnogim drugim mestima. Dobila sam i otkupnu nagradu na Prvom „Likovnom salonu Srem” 1975. godine u mitrovačkoj galeriji, što mi je bio veliki podstrek, jer  nagrade su uvek potvrda da ste na dobrom putu i da treba nastaviti u tom pravcu dalje.

U jednom našem ranijem intervjuu pominjete tri ključne reči za Vas, to su: energija, radoznalost i igra.

Reč energija jer sve je energija, to je nešto što obuhvata ceo svet, vibracija je svuda, ceo kosmos vibrira. Svaki čovek ima energiju, negativnu treba kanalisati, a pozitivnu unaprediti. Sve me interesuje i za sebe mogu reći da sam jako radoznala. Kad krenem u atelje razmišljam koliko ću vremena potrošiti u realizaciji zadate teme i veoma sam radoznala šta će od početne ideje ispasti. Radoznalost podstiče na stvaranje. I igra, uvek sam govorila da me igra podseća na pozorište, svi mi nosimo neku ulogu, neko od nas i više uloga. jer je sve igra. Sve treba doživaljvati kao igru, onda je sve lakše, kada se igramo. Slikam igrajući se.

Vrsni poznavaoci likovne umetnosti pisali su tekstove posvećene Vašem stvaralaštvu, među njima su Sreto Bošnjak koji je govorio da je kod vas prisutan poetski realizam, potom i Sava Stepanov i drugi. Vaša slikarska stvaralačka snaga i umeće traju već 50 godina. Šta su Vaši slikarski motivi?

Rani radovi su obilovali motivima Sremske Mitrovice i te slike su otišle u Ameriku, Nemačku, Italiju. Iz tog vremena nemam više ni jednu sliku i ne znam da li ću takve slike opet slikati. Možda ako mi neko naruči. Volim da radim pejsaže Fruške gore ali i poseban tip pejsaža koji je kao iz mašte, kao da izranja iz magle. Mediteran je nešto što čoveka opija, nešto fantastično i napravila sam ciklus slika posvećen njemu. Zanimaju me i stare kulture poput grčke, rimske ili egipatske. Egipatska drevna umetnost i dan danas opčinjava ljude.

Koristite skoro sve slikarske tehnike, počeli ste od pastela, akvarela, ulja.

Počela sam da radim u pastelu, koji mi je išao dosta dobro i radila sam ga sa dosta uspeha. Kasnije sam se oprobala u akvarelu i kad sam to savladala i postigla lakoću, želela sam da se oprobam i u uljanoj tehnici. Ipak vremenom sam zavolela rad u akriliku, jer se on brzo suši i omogućava brži rad i veću slobodu u radu. Na taj način mogu da realizujem više slika.

Koji savet dajete mladim slikarima ili uopšte onima koji žele da budu umetnici.

Samo da se drže prirode, jer priroda je savršenstvo. Priroda je večita inspiracija.

Razgovarala Slađana MILENKOVIĆ

Fotografije Tahir RAMADANI, Slobodan NIKŠIĆ i privatna arhiva umetnice

Najava događaja

27feb(feb 27)19:0004mar(mar 4)20:00Koncertni serijal povodom Dana Muzičke škole

02mar13:0014:45Radnički u nedelju protiv Radničkog sa Novog Beograda

02mar19:0021:00Odbojkašice Srema dočekuju Inđiju

red voznje autobuska Red voznje zeleznica

Kurs Evra

ValutaKupovniSrednjiProdajni
116.8180117.1695117.5210