Radovan Ždrale: Na osnovama Teslinog dela nastala je nova civilizacija

U okviru manifestacije „Dani Nikole Tesle 2023” organizovane na nacionalnom nivou, otkrivena je bista ovog velikog naučnika u holu Srednje tehničke škole „Nikola Tesla” u našem gradu. Autor biste je Radovan Ždrale, vajar, književnik. Manifestaciju je organizovala Teslina naučna fondacija sa ciljem promocije nauke i nasleđa ovog velikog naučnika. Radovan Ždrale je do sada, izvajao oko 300 skulptura sa likom Nikole Tesle.

Čast je da u našem gradu, u srednjoj školi koja nosi ime Nikole Tesle, imamo ovako vrednu bistu čiji ste Vi autor. Pisali ste o njemu u Vašoj „Trilogiji Teslijanum”. Šta Vas je nadahnulo da radite skulpture s njegovim likom?

Rođen sam u zemlji kamena, u istoj takvi zemlji u kojoj je rođen i naš velikan, Nikola Tesla. Iako to ne bi mogli da dokazujemo, ja stojim čvrsto iza toga, i danas, posle toliko pitanja koja Vi meni postavljate, i koja ja sebi postavljam, ostajem i dalje u tom uverenju da je zemlja Srbija, ma koliko mala, dala najveće ime čovečanstvu. To veliki ne prihvataju tako lako i tamo se biju bitke između velikih i malih, mislim na nauku, kao i u ovom slučaju. Međutim, Teslino delo toliko je ogromno, toliko se i dalje umnožava u onome što indukuje drugim naukama i drugim stvaraocima, da će ostati na vrhu naučnog Olimpa za sva vremena. Inače, da, napisao sam trilogiju o Nikoli Tesli istražujući godinama njegov život i rad, i izvajao mnogo skulptura sa likom Nikole Tesle. Sve te skulpture, danas krase naše škole, sve su to moji darovi, nikome nisam uzeo ni jedan dinar. Žao mi je što nisam mogao više, i nikad neću zažaliti što sam dao, smatram opet da je to tako malo, jednom velikanu, koji je naš rod digao do najvećih visina.

Još kao mali dečak ste iz rodnih Baljaka kod Bileće otišli u Vojvodinu, ali ste ostali vezani za rodnu grudu i, kako ste više puta istakli, pa i sad, za herecegovački kamen. Kamen Vas je učinio i jedinstvenim u svetu jer ste jedini vajar koji ručno oblikuje dragi kamen. I ovu bistu ste uradili od dragog kamena.

Za kamen sam izuzetno vezan, a više od 3.000 radova svedoči o toj mojoj fascinaciji, koju nesebično delim sa drugima. Bistu sam uradio od jedne vrste dragog kamena, u nauci se zove aragonit, pronađen je u španskoj pokrajini Aragonu, ja ga sam, a nedavno, slučajno, pronašao na našoj predivnoj Fruškoj gori i sve što sam mogao da uradim mojim rukama, mojim krampom doneo sam u svoj atelje i do sada napravio, pa recimo, oko tri stotine skulptura sa likom Nikole Tesle. Dok stojim pred jednim od mojih vajarskih dela, mogu da kažem da je to lik čoveka koga je malo nazvati čovekom, ne možemo ga ni obožiti, jer nije ni bog, već je bio čovek od krvi i mesa, kao i svi mi. Delo koje je dao celom čovečanstvu daleko nadmašuje sve drugo, rekao bih, što su najveći umovi hiljadama godina stvarali za čovekovu dobrobit. Ako ikada budete deljeno vreme čoveka, ono će se deliti na vreme do Tesle i na vreme posle Tesle.

Pored skulptura sa likom Tesle, izvajali ste još preko 2500 umetničkih dela.

Mnoge radove sam poklanjao diljem srpskih zemalja – od severa do juga, ima ih oko 3000. Poklanjao sam čitave zbirke radova, a neke od njih su, recimo „Kamenov svet” koji je danas u Memorijalu u Muzeju Hercegovine u Trebinju, zatim „Fruška gora – kamen i oblici” i kolekcija u Memorijalu Nikola Tesla u Elektrovojvodini Novi Sad – likovi Nikole Tesle.

Kakve utiske nosite sa svečanosti otkrivanja biste u našem gradu?

Ovo što sam ja danas ovde doživeo, vrlo je impresivno, mogu Vam reći da je ovo i najimpresivniji skup na kome sam bio, kojem sam, bar ja, prisustvovao. Ovo je dan u kojem se ja radujem, i kada se raduju jednom mom delu koje oličava jednu naciju, jednu kulturu, čitavu jednu civlizaciju i ogroman doprinos koji smo dali kroz delo Nikole Tesle. Male su reči kojima možemo da iskažemo poštovanje i ovom prilikom, a i inače, koje bismo uputili ovom velikanu. Živeo je taj čovek u tuđini, okružen dugo, dugo, neprihvatanjem i nerazumevanjem jer je njegovo delo na jedan način bilo okrenuto protiv mnogog naučnog nasleđa i mnogih imperativa koji su bili aksiomi sve do Nikole Tesle. Tesla je probio jednu naučnu barijeru za koju se mislilo da je manje ili više konačna, kad je to jednom postignuto, nastala je upravo na osnovama njegovog dela jedna potpuno nova civilizacija. Mi toga još uvek nismo dovoljno svesni, često i ne znamo, recimo da ni ovi aparatići, kao ovaj kojim me snimate uopšte ne bi funkcionisali bez Teslinih struja.

Imali ste u našem gradu, u Sremskoj Mitrovici, književne večeri, rekli ste da imate dosta prijatelja naših sugrađana.

Da, držao sam dosta književnih večeri, promocija, a na moru u Crnoj Gori su bili moji prvi susreti sa Mitrovčanima. Marica i Raca Katanić, ona je nažalost preminula, bila je učiteljica, a sa Radojicom se redovno družim na moru, gde inače svi provodimo dosta vremena, imamo kuće jedan preko puta drugog.

Bili ste ranije u manastirima Šišatovac i Petkovica, idući tragom Teslinih rođaka.

Da, sve sam obišao i video. Davno je to bilo, pogubili su se, u sećanju, utisci, ali sam više lebdeo, nego što sam koračao po putu manastira.

Vi ste veoma poznati i kao književnik. Diplomirali ste na grupi za jugoslovenske književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, radili ste kao profesr i urednik. Autor ste preko 20 knjiga, mahom romana i drama.

Da, radio sam kao profesor gimnazije i nekada po onom starom sistemu Više pedagoške škole u Subotici. Kao glavni urednik bio sam i u redakciji književnog časopisa „Rukovet”, kao i direktor i glavni i odgovorni urednik Izdavačkog preduzeća Matice srpske. U prozi se često bavim naučnom i drugom fantastikom, zatim Hercegovačkim ustankom i Hercegovinom uopšte, Logorom smrti Jasenovcem i drugim zločinima ustaša, ali i Nikolom Teslom, Gavrilom Principom i drugim motivima srpske kulture. Napisao sam i knjigu „Zdravi 100 godina”, o preporučenom načinu života i zdravoj vegetarijanskoj ishrani. O Tesli imam nekoliko knjiga, „Gospodar munja”, „Detinjstvo gospodara munja”, „Mit o gospodaru munja”, takođe iz srpske istorije „A onda je došao rat”, „Vodič za pokorne”, „Hercegovačka rapsodija”, „Princip” i druge, drame i radio-drame. Ukupno sam objavio 26 knjiga, sve su to uglavnom teme koje se dotiču sudbine našega naroda, njegove istorije, velikih imena, tragičnh događaja, jedna zapravo životna sudbina je stala delom u moje književno delo, a delom i u skulpture. Ni jednu svoju skulpturu nisam prodao, sve sam darovao. Oko 75 mojih godina stalo je u moje književno i vajarsko delo. Žao mi je nisam dao više.

Dali ste mnogo i dajete, hvala Vam na svim darovima. Kad je reč o književnim temama, bavite se Nevesinjskim ustankom, Hercegovinom, Gavrilom Principom… Hercegovina kao Vaš zavičaj i kao književna tema, možete li reći nešto o tome?

Između ostalog, napisao sam knjigu i naslovio je „Hercegovačka rapsodija” o onoj velikoj bici koja je vođena protiv silne turske vojske u kojoj su Srbi iako malobrojniji, ali svojim junaštvom odneli, rekao bih, sudbonosnu pobedu, koju bih da sam istoričar nazivao Trećim srpskim ustankom jer ono što se desilo u tom delu našega naroda u Hercegovini i Crnoj Gori, i u delu Bosne, je zapravo samo vremenski drukčije odreagovana nacionalna oslobodilačka svest od okupatora. Kamen, me inspirisao i u književnosti, naravno moja Hercegovina, nadasve srpska istorija i znameniti Srbi pored Nikole Tesle i kako ste spomenuli, Gavrila Principa i ličnost vojvode Luka Vukalovića Ždrala me intrigirala, pa sam se dohvatio pera i počeo da pišem o njima, o hercegovačkim jamama, Kosovu i drugim temama iz prošlosti. Svaka knjiga je, zaokružena priča, protkana istorijskom faktografijom i stvaralačkom imaginacijom. Roman o genocidu nad Srbima u Novom Sadu, o Novosadskoj raciji sam nedavno objavio. Nažalost, 80 godina smo čekali da se pojavi prva književna storija koja je, držeći se pouzdanih istorijskih podataka, opevala zapravo, glasom tri crne ptice koje su često donosile tragične glase našeg naroda, te događaje.

Ponosni ste na svoje poreklo, što je uvek protkano kroz sva Vaša dela, bilo vajarska, bilo književna.

Moji preci su se krajem 18. veka doselili iz Nikšića – od plemena Mićevića, u selo Baljci kod Bileće, po istraživanjima Jefta Dedijera. Jedan ogranak porodice, četiri brata, otišli su prema Kalinoviku. Tamo su se dobro umnožili, pa ih je danas tamo više nego u Baljcima. Kada sam napunio četiri godine, roditelji su se preselili u Vojvodinu. Međutim, i po opredeljenju i po krvi sam Hercegovac. Na to su, svakako, uticale i nostalgične priče mojih roditelja. Vrlo sam počastvovan svom Vašom pažnjom, hvala Vam na tome. Budite ponosni na jedan narod, nosite to ime uzdignute glave.

Razgovarala prof. dr Slađana MILENKOVIĆ