Maja Cvetković Sotirov: DRAGI TESLA, DOBRO DOŠAO U NAŠE DETINJSTVO!

U manastiru Petkovica Teslina naučna fondacija organizovala je jedan od programa u okviru „Dana Nikole Tesle 2023”, tokom jula. Maja Cvetković Sotirov održala je predavanje o detinjstvu ovog velikog naučnika predstavivši svoju nagrađivanu knjigu za decu „Čarobni jedrenjak – priča o Nikoli Tesli”, koja se početkom 2022. godine našla i na prestižnoj Makartovoj listi TOP 10 izdanja.

Drago mi je da mogu da Vas pozdravim u našem gradu, gde se održava deo nacionalne manifestacije posvećene Nikoli Tesli. U našem manastiru Petkovica govorili ste o detinjstvu velikog naučnika uz njegovu majku Georginu, Đuku, kojoj je, pre toga, služen pomen. Vaš program upotpunila je i glumica Vjera Mujović govoreći Vaše stihove. Kakve utiske nosite?

Draga Slađana, zahvaljujem Vam na pozivu i razgovoru. Radujem se ljudima koji se zalažu za sveopšte dobro delima i rečima kulture, istorije, nauke – Vi ste među njima, čast mi je. Vjera Mujović je neverovatna glumica – sinergija njenog obrazovanja i talenta zagrli publiku u jednom trenu. Dok je govorila moje pesme „Majčin zagrljaj za Nikolu (Đuka piše Tesli) ” i „Ne prođe, majko (Nikola piše Đuki Tesli) ” – mi, slušaoci smo zanemeli, osetili smo svaku reč, svaku emociju. Verujem da se Vjera poistovetila sa lirskim subjektom – ne samo zbog toga jer je Vjera Teslina rođaka po liniji Mandić, već Vjeri nedostajanje, udaljenost, tuga nisu strani kao ni meni, kao ni bilo kom čoveku koji oseća. Oči su mi bile pune suza. Trenutak koji se ne zaboravlja! A taj trenutak je pre nas već video gospodin Lončar, koji je predosetio kakva će energija poteći između interpretatorke stihova i autorke, verujem da nas nije slučajno spojio. Kada sam posle Vjere stala za govornicu, reči su same potekle. Govorila sam o Teslinom detinjstvu koje sam oslikala u knjizi „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli”, o majčinoj brizi i predanosti porodici i radu do sitnih sati, kao i o odnosu majke i sina – o Đuki i Nikoli.            Fruška gora je istorijsko mesto, spoj svih događaja tog dana, stihova i emocija stvorili su čudo povezanosti među ljudima u Petkovici.

Koliko je Nikola Tesla bio uveren da svoj pronalazački dar duguje baš majci Đuki?

Majčine oči su ogledalo sigurnosti svakog deteta (ne mislim samo na biološku majku, mislim na uzor uz koji odrastamo). Verujem da je Teslin oslonac upravo bio u sećanju na nju. Kada čitate Teslinu autobiografiju – Moji izumi, nailazite na sledeće: „Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem… Izumela je i konstruisala svakojake naprave i alatke, tkala je najlepše šare od vune koju je sama prela… I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla da splete tri čvora na trepavici.” (Citati korišćeni sa sajta: https://www.rastko.rs/istorija/tesla/ntesla-autobiography.html)  i ilustrator Vladimir Mačić i ja kao autor, znali smo koliko je majka važna u životu deteta. U tom trenutku je posebno meni bio važan taj odnos, možda ne bih ni umela da ga opišem sa toliko ljubavi i nedostajanja da nisam bila svesna svojih gubitaka (borili smo se neuspešno za mamin život). Pamtim i danas kako me je ohrabrivala. Dok sam čitala Tesline tekstove, tražila sam nit ohrabrenja i zahvalnosti između Nikole i Đuke, baš kao što sam tražila nit između moje majke i mene (svesno bežeći od patetike). Zato je i Vladimir Mančić ilustrovao nesvakidašnji trenutak – zagrljaj majke Đuke i dečaka Nikole Tesle. Nisam sigurna da li je ova ilustracija jedina u književnosti za decu u svetu, ali verujem da je jedinstvena i originalna. Vladimir je uspeo da nam približi bojom i linijom posebnu emociju, a odeću je ilustrovao u skladu sa 19. vekom i podnebljem, gde je porodica Tesla živela, kao i uz poštovanje Đukinih korena (poticala je iz čuvele pravoslavne srpske porodice Mandić). Zajedno smo pokušali da oživimo lik Georgine Tesle na osnovu fotografija njenih kćeri (Angeline, Milke i Marice) u poznijim godinama života.

Za ovu knjigu ste dobili prestižnu nagradu Tesline naučne fondacije. Dodela nagrade je bila održana kad i promocija Vaše knjige 14. januara u Njujorku, simbolično u hotelu „Njujorker”, gde je, po mnogima najveći svetski naučnik, Nikola Tesla, živeo i stvarao. Vi ste im se obratili putem videa. Koliko Vam ova nagrada znači?

„Tesla Spirit Award” je priznanje koje dodatno poklanja snagu „Čarobnom jedrenjaku”, a meni kao autoru neizmernu radost i posebnu čast. Nagradu je primio moj suprug Srđan, s obzirom na to da nisam bila u mogućnosti da putujem. Moje video-obraćanje je ujedno bila video-promocija knjige, uz Srđanova dodatna pojašnjenja na engleskom. Iako je nagrada uručena mojoj malenkosti, ne mogu reći da ona pripada samo meni – niko nikada nije uspeo sam. Uspeh je za mene kao ogrlica na koju se nadovezuje zajednički rad, ako jedan član ne uradi svoj deo posla kvalitetno, ni ogrlica neće biti kompletna. Zato i koristim priliku da se zahvalim Teslinoj fondaciji na vrednovanju rada, truda i kvaliteta, Institutu za dečju književnost i njihovim stručnjacima na koizdavačkom poduhvatu, Vladimiru Mančiću – ilustratoru, svim recenzentima (od prvog izdanja), lektorima, urednicima, štampariji, prevodiocu Jeleni Vitezović (American-English prevod), Kris Prikit lektorki i korektorki (American-English verzije), Sotirov Srđanu za svesrdnu menadžersku podršku i novinarima koji od prvog dana bodre i promovišu knjigu o Tesli.

„Čarobni jedrenjak” je uzbudljiva avantura kroz vreme koja prati i bajkovito tematizuje sve značajne trenutke Teslinog života, posebno njegovo detinjstvo. Uputili ste kroz pripovedanje mnogobrojne pouke i podstakli pitanja. Kada i kako je nastala ova knjiga?

Oduševljena sam pitanjem! Upravo sam o ovome govorila u video-inetrvjuu koji je prikazan u Njujorku. Knjiga o Tesli je nastajala od mog najranijeg detinjstva, dok sam slušala dekine priče o Tesli, prilagođene mom uzrastu. Kasnije, kada smo dobili u nasledstvo porodičnu arhivu fotografija mog svekra sa njegovih studijskih i poslovnih putovanja, među kojima su se našle i fotografije sa Nijagare i izazvale milion pitanja kod našeg sina Luke i suprugove bratanice Lane, priča je polako počela da se sklapa u mojoj glavi. Među redovima ubrzo je našao svoje mesto i Kolumbov brod „Santa Marija” čiju maketu smo, takođe, dobili od svekra na poklon. Trogodišnje istraživanje, priče iz detinjstva o Tesli, Lukina i Lanina radoznalost pretočeni su na kraju u nesvakidašnju knjigu. I tako se knjiga „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli” početkom 2022. našla u knjižarama širom Srbije.

Objavili ste do sad nekoliko knjiga, u papirnoj i elektronskoj verziji, „Francuska avantura” se našla i na Amazonu, prevođena je na engleski jezik. Kakva je uloga elektronskih izdanja i elektronske književnosti danas?

„Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli” otplovila je preko granica i okeana. Trenutno je deo radionica u srpskim školama i Tesla klubovima širom Sjedinjenih Država i u Kanadi, doživela je neverovatan uspeh možete je pronaći i na internetu u srpskim knjižarama u Austriji i Nemačkoj. „Francuska avantura” je knjiga koja je nastala u Francuskoj, u periodu dok sam sa porodicom živela u gradovima Klermon-Feran i Troa, a govori o naučniku Blezu Paskalu i njegovoj mašini za računanje (Paskalini), jednoj od neobičnijih u istoriji nauke (neki je nazivaju i prvim kalkulatorom). Istraživala sam zajedno sa sinom najrazličitije muzeje, biblioteke, ulice… I mnoge ilustracije inspirisane su realnim, fotografijama koje smo tada zabeležili. Knjiga ima svog literaturnog agenta (agenta za književnost) u Francuskoj. Očekivali smo je 2020. u Uvernji (u Francuskoj), gde je trebalo da bude prodavana kao putopisna avantura u svim turističkim centrima, ali se dogodilo globalno „usporenje“ zbog pandemije, tako da su ugovori odgođeni – najpre zbog gašenja turizma (u tom trenutku) i smanjenja potencijalnog broja kupaca u skoro dvogodišnjem periodu. Međutim, knjiga se pojavila na Amazonu, tako da je to bilo sjajno rešenje. Sada smo pred jednim mnogo većim i važnim izazovom u Americi, ali neću govoriti o detaljima – radovaćemo se, kada se sve završi. Objavila sam nekoliko elektronskih knjiga, namenjene su deci kako bi mališani samostalno lakše pratili putokaze u tekstovima, tačnije, to su knjige koje u većini slučajeva prate objašnjenja. Znamo koliko su danas roditelji prezauzeti, tako da sam u dogovoru sa svojim saradnicima dala pripovedaču ulogu pomagača ka razumevanju teksta: „Sneguročka i srce od pahulje”, „Devojčica koja je upoznala Pinokija”, „Knjiga slepljenih korica” i nešto drugačija, kratka elektronska priča, basnovila: „Vila i kofer”.

Spomenuli ste još neka Vaša dela, kao što je „Francuska avantura”, a Vaše delo „Dečak i vila” takođe je ovenčano nagradama. U svim Vašim delima prisutan je element bajkovitog, fantastike, kao i u „Čarobnom jedrenjaku”.

Trudim se da sklopim nauku, istoriju i kulturu, a da sve zaodenem razumevanjem i vaspitanjem. Moje knjige su avanture, čarobne avanture, ali sa poukama koje sam namenila svom sinu i svakom detetu, pa i onom detetu koje sam ja nekada bila. U „Dečaku i vili” družimo se sa usamljenim dečakom koji potpisuje Vilinski ugovor o odrastanju. Na putu sazrevanja, upoznaće beskrilnu vilu Beskrilu – jedinu vilu bez krila u vilinskom svetu. Beskrilu su svi odbacili zbog fizičkog nedostatka, ali ona je nastavila da veruje u nauku, ubrzo je napravila letelicu koja leti kroz prostor i vreme – na kraju su joj se svi pridružili. U knjizi postoje i voljeni i nevoljeni, odbačeni, tužni, nasmejani… I upoznajući se sa njima, dečak uči važne životne lekcije. „Francuska avantura” je poput Jedrenjaka – višeslojna, višedimenzionalna i sadrži ravan istorije, nauke, kulture.

Književno društvo „Sunčani breg” iz Beograda dodelilo Vam je nagradu „Lukijan Mušicki” za knjigu „Dečak i vila”, a Udruženje crnogorskih pisaca za djecu i mlade nagradu za knjigu „Francuska avantura”. Koliko nagrade donose odgovornost, a koliko su podsticaj?

Nagrada jeste podsticaj, ali i odgovornost prema ljudima koji su je dodelili. Svaki piščev korak bi trebalo da bude nekoliko puta odmeren, jer nosilac nagrade postaje odgovoran prema ljudima koji su garantovali za njegov rad, kao i za ponašanje u javnosti.

Po struci ste profesorica književnosti, svoja književna dela potpisujete umetničkim imenom Maja C. S. Trenutno živite u Pirotu. Niste kao mnogi otišli u veći grad za boljim položajem. Imate tim saradnika iz Beograda, Niša i inostranstva, kao i porodicu koja Vas podržava.

Divno pitanje, zahvaljujem, pretpostavljam da bi bila potrebna jedna posebna emisija. Crpim snagu iz svojih korena i tako vaspitavamo i svog sina Luku. Luka još kao mali sa tatom i mamom (tj. sa suprugom  i sa mnom) živeo u Francuskoj, odrastao je uz deku (po očevoj liniji) koji je specijalizirao u Londonu i koji je implementirao u našoj zemlji mendžment kvaliteta, uz baku (po očevoj liniji) koja potiče iz jedne od najstarijih građanskih srpskih porodica Ivanković, među kojima su se našli ugledni trgovci i intelektualci (o tome bi trebalo otvoriti i posebnu temu, u muzeju Ponišavlja nalaze se njihovi portreti, kao i u mnogim knjigama iz pirotskog kraja, suprugova čukunbaba je jedna od prvih žena hadžijki u našoj zemlji, a o tome ću tek pisati knjigu, zanimljiv je taj kraj 19. i početak 20. veka), takođe, Luka je odrastao uz deku (po majčinoj liniji, tj. po liniji moje malenkosti) koji je rođen u bogatoj porodici, zbog društvenih previranja nakon Drugog svetskog rata stasavaoje u siromaštvu i naučio da zacrtan cilj ne sme biti zaboravljen – a to je rad. Danas sam svom ocu neizmerno zahvalna (iako mi je žao zbog toga, iako to nikada ne pominje, ali ja to znam i osećam) odustao je od svojih snova da bi sledio viziju mog uspeha, školovanja i putovanja kako bih stasala kao kompletna ličnost. I naravno, Luka je imao priliku da nekoliko godina odrasta uz baku (po majčinoj liniji) čiji koreni su veoma zanimljivi, posebno priče i fotografije o čukundedi koji je dao život za odbranu zemlje u Prvom svetskom ratu, priče o ocu koji je kao golobradi mladić branio svoju zemlju u Drugom svetskom ratu, priče o pradedi-ujaku lekaru iz Beograda i šetnje sa njim i njegovom suprugom tokom letnjeg raspusta Knez Mihailovom pedesetih godina… Ogromna je odgovornost prema korenima. Za ovo pitanje bi bila potrebna jedna posebna emisija. Sve u svemu, moji koreni su na jugu. Sa suprugom imamo neobične poslove koji nas često vode van granica, on je mendžer i ne znamo da li će ga sledeće angažovanje na duže odvesti ponovo van granica (kao i celu porodicu). Ja ne radim na jednom mestu – stalno putujem, tamo sam, gde su moji saradnici i moje knjige. Volim da moja mirna luka bude mali grad, volim prirodu, blizinu aerodroma, imam i obožavam saradnike iz cele Srbije, ali i iz inostranstva. I ne sprečava me život u malom gradu da osvajam srca ljudi kao i oni moje, naprotiv, odlično se razumemo!

Koja bi bila Vaša poruka mladima, možda moto Vaše knjige „Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put”?

Tema mog izlaganja na Kolarcu, bila je Dragi Tesla,dobro došao u naše detinjstvo, neka to onda bude poruka zajedno sa rečenicom iz moje knjige koju ste naveli. Dakle, draga deco, prigrlite Teslinu upornost i veru u dobrotu – osvojićete svet!

Razgovarala prof. dr Slađana MILENKOVIĆ

Fotografije Tahir RAMADANI