Sećanje na borce pale za slobodu tokom ratova u dvadestom veku

Sremska Mitrovica – U okviru „Novembarskih dana” predstavljen je rad Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine i njihovih potomaka i poštovalaca i Udruženja veterana posebnih jedinica policije. Sećanje na borce pale za slobodu naše zemlje tokom svih ratova momdernog vremena na ovim prostorima, organizovali su zaposleni u Istorijskom arhivu „Srem”.

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu predstavljen je rad dva udruženja kroz filmove, video-snimke i promociju knjiga u Galeriji „Lazar Vozarević”. Uz promociju njihovih izdanja održana je projekcija  filmova „Slava palim herojima 1991-2001. godine“ i  arhivskih dokumentarnih video-snimaka o Posebnim jedinicama policije.

Dejan Umetić, direktor Istorijskog arhiva „Srem” rekao je da su prikazana dva filma, jedan film posvećen policijskoj jedinici, a drugi onima koji su poginuli u ratovima devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije: „Današnji program obeležavanja Dana oslobođenja 1. novembra bio je koncipiran na tome da odamo poštu, ne samo borcima Drugog svetskog rata, nego i borcima Velikog rata, a večeras je prilika da se setimo i boraca koji su dali svoje živote za našu slobodu tokom ratova devedesetih. Udruženje dobrovoljaca predstavilo je svoju izdavačku delatnost, a Udruženje veterana posebnih policijskih jedinica film o pripadnicima policije koji su poginuli u ratu tokom 90-ih godina na teritoriji bivše Jugoslavije.”

Preko 30.000 Sremaca bilo je u Dobrovoljačkom korpusu koji je prošao preko Rusije do Solunskog fronta, i učestvovalo u borbama, rečeno je na promociji knjiga Tomislava Zečevića „Sumrak srpskog pamćenja” i „Dobrudžanska epopeja” Radisava T. Ristića. Prva srpska dobrovoljačka divizija obrazovana je u proleće 1916. u Rusiji. Popuna srpske vojske bila je najviše iz sastava dobrovoljaca, preko devet hiljada Srba došlo je brodovima iz Amerike. Diviziju su sačinjavali dobrovoljci, uglavnom Srbi, iz Amerike, Kanade, Austrougarske, same Rusije i drugih zemalja sveta.

Oko 3.000 vojnika i oficira, pripadnika slavne Prve srpske dobrovoljačke divizije, koji su, boreći se u jesen 1916. na poznatom Dobrudžanskom frontu, rame uz rame sa rumunskim i ruskim vojnicima, žrtvovali su svoje živote. Posle krvavih bitaka u Dobrudži, gde je često dolazilo do juriša na bajonete i borbi prsa u prsa, prepolovljeni ostaci Prve srpske dobrovoljačke divizije povukli su se u Rusiju. Ali plamena želja dobrovoljaca da do kraja učestvuju u oslobađanju Srbije navela ih je da krenu na neverovatan put. Preko dalekog Vladivostoka i Japana, preko Singapura i Sueca, oni su maja 1918. stigli na Solunski front i dali svoj doprinos njegovom proboju.

Komandni sastav Dobrovoljačke divizije sačinjavalo je 200 srpskih oficira, koji su sa Solunskog fronta, posle duge i opasne plovidbe Sredozemljem, kanalom Lamanš i Severnim morem, preko Murmanska dospeli do ruske Odese, na obali Crnog mora. Tamo im je borbeni steg uručio lično tadašnji srpski premijer Nikola Pašić.

•