Sremska Mitrovica – U okviru Novembarskih svečanosti promovisan je Časopis za kulturu, umetnost i nauku „Sunčani sat” u Muzeju Srema, u organizaciji izdavača, Ustanove za negovanje kulture „Srem”. Časopis neguje istoriju i promoviše kulturnu baštinu zahvaljujući dugogodišnjoj podršci Grada Sremska Mitrovica.

Časopis „Sunčani sat” čuvar je kulturnog nasleđa i pomaže da shvatimo sebe i protumačimo svet, navedeno je u uvodniku 29. broja. Tu se još kaže da naši savremenici istražuju, kako bi rekao Andrić, kao da: „tope svoje sadašnje svakodnevne brige u sećanju na veće koje su davno i srećno prošle”, iscrtavajući beskrajni plavi krug spajaju prošlost i sadašnjost, stremeći ka budućem.

Miroslava Ilijić direktorica Ustanove za negovanje kulture „Srem” rekla je u ime izdavača za novinare: „U okviru izdavačke delatnosti od velikog značaja nam je ovaj Časopis. Osnovan je 1992. godine, štampamo ga jednom godišnje, neguje istorijsku baštinu, Sremske Mitrovice i Srema, tema je ljudsko stvaralaštvo, znamenite ličnosti, važni istorijski događaji, kultura, umetnost, nauka, jednom rečju život, a to je večna tema i nepresušni izvor inspiracije za autore tekstova. Promocija je osmišljena u znaku 80 godina sećanja na stradalo stanovništvo, njih 7950 i mislim da na ovaj način treba da ih sačuvamo od zaborava.”

U poslednjem broju radove su pisali afirmisani, ali i mladi autori, tekstovi su grupisani u poglavljima: Istraživanja, Dometi, Dokumenti i Pogledi. Sabrane su teme na kojima je izgrađen Časopis, a to je negovanje tradicije, duhovnosti i nadasve naučnog i stručnog stvaranja.

Značaj ovakvih glasila oduvek je prepoznat u našem mestu duge istorije i značajne kulturne baštine, rekla je glavna i odgovorna urednica časopisa prof. dr Slađana Milenković. Zahvalila se svima koji su doprineli tome da Časopis izlazi već 29 godina, pre svih Gradu Sremska Mitrovica.

„Pretežno istorijske teme zastupljene su u ovom broju Časopisa „Sunčani sat”, a dominiraju tekstovi o nekoliko znamenitih ličnosti Sremske Mitrovice. Istražujući ratne godine, kao i period između dva svetska rata, čini se da su autori pošli od Andrićeve sentence: „Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća“. Ovaj citat iz romana „Na Drini ćuprija“ čuven još iz odlomka objavljenog u „Politici“ daleke 1945. godine i danas provocira na stvaranje i podstiče na istraživačko delanje. Tako je ovaj broj posvećen ličnostima ali i svemu onome što čini naš neobičan grad simbolom istorije, umetnosti i slobode. Časopis ima vernu čitalačku publiku, što ga čini živim. Prateći savremene potrebe društva, radovi su kategorisani u Matici srpskoj po standardima priznatim u zemlјi i inostranstvu, sa želјom da, ne samo časopis, nego i pojedini tekstovi budu vidljiviji stručnoj i naučnoj javnosti. Istraživački rad nije jednostavan presek duhovne situacije, već živ, kreativan i provokativan proces, te mnogi ovi radovi bivaju prošireni u obimnije celine kao što su knjige. U tim radovima prizivaju se praotačke časti, oživljavaju senke zaboravljenih predaka, lica koja nas posmatraju iz jednog, ipak nezaboravljenog vremena,” rekla je Milenkovićeva.

Stevo Lapčević proširujući svoja dva teksta o dr Lazaru Rašoviću, mitrovačkom predsedniku u periodu između dva svetska rata i učitelju Jovanu Udickom, sokolskom prosvetaru, objavljena u Časopisu proširujući istraživanje, napisao je knjige, tako predstavio javnosti deo svojih istraživanja prošlosti Sremske Mitrovice.

Politikolog Stevo Lapčević od ovog broja je i član Uredništva. Kako kaže: „Nastojao sam da osvetlim ličnost Jovana Udickog, učitelja, prosvetnog nadzornika, nacionalnog radnika, sokolskog prosvetara, esejiste, pesnika i etičara. Rad je nastao na osnovu zaostavštine, rukopisa i proučavanja dela Udickog. Iščitavamo autorov odnos prema tradiciji, pun poštovanja, koji doprinosi našem saznanju i stvaranju stavova. Drugi rad je o dr Lazaru Rašoviću, predsedniku Opštine Sremska Mitrovica polovinom tridesetih godina prošlog veka, a dat je i njegov predgovor sopstvenoj zbirci poezije „Na zahodu – pabirci sa životnog puta”, gde objašanjava svoje poglede na život, filozofske i političke stavove, to je svojeversni životopis, biografija, iz koje saznajemo puno o njegovoj karijeri i stremljenjima. Mnogo je vode proteklo od kad sam dao ove tekstove za časopis, tako da su u međuvremenu objavljene i knjige sa novim izvorima i proširenim istraživanjima o ove dve ličnosti.”

Predstavljajući sadržaj ovog broja Andrija Popović, istoričar i direktor Muzeja Srema izdvojio je radove u poglavlju Istraživanja, u kojem autori pokušavaju da proniknu u prošlost, na prelomu vekova i između dva svetska rata. Bora Čekerinac i Gorana Lemajić istoričari pišu o Ćiri pl. Milekiću, dajući njegov lični, porodični i politički portret i skreću pažnju na njegovu borbu za srpski zakon analizirajući Izveštaj Ćire Milekića o radu u Hrvatskom saboru 1884. godine.

Poglavalje Dometi, donosi tekstove koji proučavaju bližu prošlost, o 30 brojeva školskog časopisa Mitrovačke gimnazije – „Gimnazijalac“ piše glavni i odgovorni urednik ovog lista Đorđe Domazet, profesor matematike, pedagoški savetnik i pisac. Predrag Udicki, potomak Jovana Udickog, njegov bratanac, pesnik i slikar, koji nas je napustio prošle godine tema je narednog teksta. Data je analiza njegovog književnog opusa od jedanaest knjiga poezije i dve knjige proze uz podsećanje da je uvek bio zaljubljenik u naš grad i njegovu kulturu. Da li rokenrol polako odlazi u istoriju pita se Nemanja Milošević, kroz razgovor sa Brankom Badžićem, našim sugrađaninom koji je ostavio neizbrisiv trag u novoj, rok kulturi grada. Zaključuje da čuvari rokenrola i dalje postoje i neguju kulturu koja je grad nekada činila pravom oazom muzičkih talenata.

Pogledi u ovom broju pali su na Festival besedništva i na Međunarodni festival poezije mladih pesnika „Mašta i snovi“. Sećamo se Jelene Dejanović i njenog čarobnog glasa, njenih izvedbi bećaraca i starogradskih pesama i Vojina Bilanovića Bila, režisera i pokrovitelja dramskog stvaralaštva amatera.

Pored figure Sunčanog sata koji se nalazi u Muzeju Srema, po kome je list i dobio ime, časopis „Sunčani sat” je jedan od simbola grada. U ime izdavača, na promociji je govorila Zorica Miščević član Uredništva. Novi broj „Sunčanog sata” publika je, već po običaju, dobila na poklon.