Sremska Mitrovica – Istorijski arhiv „Srem” priredio je promociju 20. broja Časopisa „Spomenica” u Galeriji „Lazar Vozarović”. Kategorisan je kao naučni časopis od nacionalnog značaja od strane Ministarstva nauke Republike Srbije. Svečanost je organizovana u okviru Novembarskih dana.

Časopis „Spomenica” već 20 godina objavljuje Istorijski arhiv „Srem” u našem gradu. Večerašnja promocija bila je prilika da se podseti kako je pokrenut. U uvodniku 20. broja navodi se da ko god da prolazi mitrovačkim ulicama u centru grada, na prostoru od nekoliko stotina metara kreće se kroz istoriju od antike do savremenog doba. Postojanje naučnog časopisa koji se bavi istorijom grada i Srema bio je logičan sled, tako je 2002. godine pokrenuta „Spomenica” Istorijskog arhiva „Srem”, logično je bilo da izdavač bude baš arhiv institucija koja je u svojim fondovima čuva bogat istorijski materijal.

Dejan Umetić direktor Istorijskog arhiva „Srem” osvrnuo se na dugu tradiciju izlaženja časopisa i rekao da su za ovaj jubilarni broj promenili izgled korice i malo ga tematski drugačije organizovali. Uveli su u časopis i fotografije, tako da ima ilustracija, naglasio je da je ovo jedini naučni časopis na teritoriji Sremskog okruga. Zahvalio se na finansijskoj pomoći u izdavanju časopisa, tokom svih ovih proteklih 20 godina, Gradu Sremska Mitrovica i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu.

„Spomenica” danas obeležava dve decenije izlaženja i prilika je da se podseti šta je urađeno u prethodnom periodu. Nastala je 2002. godine posle obeležavanja 55 godina Istorijskog arhiva „Srem” kada je zamišljeno da ona bude naučni časopis o izučavanju prošlosti Srema, njegove šire okoline bez obzira na period, kaže se u uvodniku. Tadašnji direktor Arhiva Radovan Srdić, prof. dr Nenad Lemajić i Nada Simić-Lemajić prva glavna i odgovorna urednica doprineli su da ovaj časopis postane naučni. Uz njih je od prvog broja bio Đorđe Đurić tada magistar, danas redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji je preuzeo mesto glavnog urednika časopisa od drugog broja objavljenog 2003. i obavljao ga do 2016. godine zaključno sa 15. brojem. Nesumnjiv je doprinos upravo prof. dr Đorđa Đurića koji je uz prof. dr Nenada Lemajića i Nadu Simić-Lemajić iz godine u godinu podizao ugled i naučni kredibilitet časopisa. Od 16. broja glavni urednik je „Spomenica” dr Nenad Ninković vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji je ranije sarađivao u časopisu. Istovremeno je rastao broj članova Uredništva, tako da on danas uz glavnog urednika broji još devet članova iz sedam naučnih institucija i tri države.

Doc. dr Nenad Ninković glavni i odgovorni urednik predstavio je nov broj rekavši: „Već 20 godina svake godine u novembru okupimo se da predstavimo novi broj, ovaj je specifičan, ne samo po tome što je jubilarni, nego i po broju radova koji je objavljen koji se posebno tiču Sremske Mitrovice ili Srema. Radovi prate teme, ne samo kroz reči, nego i vizuelno, slike koje su bile nepoznate većini Mitrovčana, a naročito široj publici, daju dragocen pogled na prošlost Sremske Mitrovice, razvoj grada, prošlost Srema, prošlost porodica, tako da imamo jedan zanimljiv pristup istoriji grada. Period koji je obuhvaćen je od srednjeg veka do 20. veka, do problema koji su se desili u gradu posle Drugog svetskog rata ili ako krenemo u ranijem periodu, dakle u vremenu još Ugarske kraljevine, odnosno Povelje ugarskih kraljeva koja se odnosi na Sremsku Mitrovicu, a koju prvi put dobijamo u prevodu na srpski jezik.”

Od početka su objavljivane različite kategorije radova – članci i rasprave, prilozi i građa, arhivistika, istoriografija, prikazi i beleške. Do sada je, uključujući broj koji je pred čitaocima, objavljeno 15 radova iz istoriografije, četiri i memoriam-a, 18 radova iz arhivistike, građa je priređena u 99 radova, prikazana je 101 knjiga i napisano 109 članaka i rasprave. Autori su bili akademici, univerzitetski profesori, istoričari, ali laici, ljubitelji lokalne istorije, studenti doktorskihili završnih godina studija. Mnogi su svoje prve naučne radove napisali upravo za spomenicu a neke od njih su danas članovi Uredništva časopisa.

Među autorima u ovom broju je i Marina Relić, naša sugrađanka koja se obratila publici rečima: „Meni je velika čast i zadovoljstvo da sam večeras deo ovog skupa, ovog jubileja, jedan sam od autora radova, odnosno teksta sa fotografijama koje prikazuju naš grad s kraja 19. veka i kraja 18. veka i početka 19. veka. Tim pre sam zadovoljna što su te fotografije izrađivali moji preci, koji su, dakle, ovde starosedeoci i govore o životu u Sremskoj Mitrovici, o kulturnom nasleđu, o tome kako je grad izgledao i večeras imam zadovoljstvo da predstavim ukratko o čemu sam ja to pisala.”